Gordana Mitić je po zanimanju prosvetni radnik defektolog, somatoped i oligofrenolog, a po vokaciji glumica i većinu svojih rola igra u pozorištu “Milivoje Živanović“ u Požarevcu. Već i ova dva podatka bi bila dovoljna za jednu interesantnu biografiju, ali u ovom osvrtu nije reč o biografiji, ili, bolje rečeno jeste, ali o jednoj specifičnoj biografiji – biografiji strasnog pušača – koji to više nije.
Među brojnim priručnicima i knjigama koje savetuju i podučavaju pušače kako da ostave duvan knjiga OD UDAHA DO IZDAHA spada među temeljnije i slobodno bih mogao reći najoriginalnije po metodi i načinu na koji se cigarete i ostale vrste duvana mogu ostaviti. Ipak, krenimo redom.
Gordana Mitić polazi od nepobitnih činjenica. Nikotin u mozgu pomaže lučenje endorfina i dopamina – hormona sreće. Međutim, način na koji se oni luče (putem zavisnošću od nikotina koji se duvanskim dimom širi kroz organizam i dolazi do mozga ) tokom svakodnevne konzumacija duvana – predstavlja zapravo nesreću.
Metodološki veoma dobro obrađena ova knjiga je zapravo moćno oružje u rukama onih koji imaju ideju i dobru volju da se reše zavisnosti i ostave duvan zauvek. Autorka je u njoj iz svih aspekata obradila pogubne posledice zavisnosti od nikotina. Upravo ta kratkotrajna “sreća“ koju oseća mozak pušača izaziva čitav niz medicinskih problema u organizmu, tokom godina dovodi pluća, kardiovaskularni sistem, srce i još čitav niz organa u našem telu u pozicijuda budu nepovratno oštećeni. Osim najvažnijeg, medicinskog aspekta, autorka navodi još niz aspekata kao što su socijalni, emocionani, zašto ne reći i finansijski koji otežavaju život pušača, a olakšavaju mu kada prestane da puši.
Najznačajniji momenat u životu svakog pušača je onaj kad on ozbiljno želi da ostavi pušenje. Motivi pušača za ostavljanje pušenja su različiti (od kojih je uglavnom zdravstveni na prvom mestu). Gordana je, podrazumevajući da želi da prestane da narušava svoje zdrvlje, navela jednu važnu rečenicu. “Želim da suprugu mirišem na ženu, a deci na majku, a ne na opušak iz pepeljare.“
Naravno, na početku je potrebna psihička priprema za tehniku zamrzavanja, psihička snaga i “staza uspeha“, kako je Gordana definisala redosled postupaka i napredovanja ka cilju. Ostvarivanje počinje pronalaskom ličnog motiva, donošenjem odluke, javnom objavom odluke (porodici, prijateljima, koleginicama i kolegama s posla), pa do druženja s nepušačima, a na kraju autorka ima i preporuku da bivši pušač “zaposli ruke“ držeći među prstima nešto što će mu prijati: brojanicu, ključeve, kuglicu plastelina…
Zamrzavanje zavisnosti, koji Gordana u ovoj knjizi promoviše je zapravo psihički trik, zapravo laž, kojom pušačeva svest manipuliše mozgom. Pošto je laž da je pušač srećan dok puši i da posle popušene cigarete mora da popuši drugu da bi opet bio “srećan“, Gordana je odlučila da slaže laž. Tehnika zamrzavanja je laž da je pušač upravo popušio cigaretu. Tu mentalnu sliku nameće svom mozgu i ovaj odustaje od želje za novom cigaretom. U tu svrhu pušač će sačuvati samo jednu pepeljaru u kojoj će ugasiti svoju poslednju cigaretu. Kad ga s veremena na vreme uhvati kriza pogledaće pepeljaru i reći sebi: “Upravo sam ugasio cigaretu.“
Naravno, postoje ljudi koji na ovaj ili bilo koji drugi način neće ostaviti pušenje. Srećom, oni su u manjini. Gordana Mitić je zauvek ostavila pušenje, a da je to itekako moguće uz pomoć ove knjige, svedoče i mnoga pisma koja je dobila od zahvalnih čitalaca – ljudi i žena koji su se oslobodili ovog poroka.
