Kao i svakog jutra,
laganim pokretima
nanosim jarko
crveni ruž.
Ta žena
što me gleda
iz ogledala
nada se da crveno
donosi sreću.
Zato se i trudim
da budem lepa,
jer imam
čudan osećaj
da me budno prate
tvoje oči
boje kestena.
Nesigurnim
korakom
napuštam stan.
Ulicama
odzvanjaju
topoti
mojih potpetica.
Imam čudan osećaj
da me neko prati.
Sve se plašim,
to su tvoje oči
boje kestena.
Tako život teče
kao beskrajna reka.
Svaki dan je isti,
sve se
neprekidno
ponavlja.
Često mi nešto
po vratu
kožu zapara,
pa se laganim
dodirom ruke
na licu mesta
uverim.
Okrznule me
tvoje oči
boje kestena.
