Ima u meni jedan oblak
sasvim siv,
Nastanio se vraški duboko.
i uvek je živ.
Ne čudi se ako mi se nekad
Promoli kroz oko.
To on plače.
To on roni
u mojoj krvi
i traži svoje ružno pače
što na tebe liči.
Ako ti jednog dana zazvoni
na vratima srca,
pusti ga da uđe,
I neka sve bude
na kraju kao u priči
koja ne boli.
Nek sve pukne od
šašavog smeha
i nek bude od
ringišpila luđe!
Budi mu najlepši put.
Budi mu streha.
Pusti ga da te voli,
i pretvoriće se
u suncokret žut.
