Zreliji čitaoci (a i mlađi, ako su u prilici da šnjuraju po starim novinama, ili prigodnim onlajn izvorima kao što je npr. ‘yugopapir’…) rado će se setiti novinskog fenomena, vedete kao što bejaše ‘TV Radojica’. Ovaj lik je uveseljavao čitaoce nekadašnje Radio TV revije (danas samo kao podlistak…) u celokupnom nizu njenog izlaženja kao samostalnog lista, od 1967. do 1997.
Otkud Radojica, zašto baš TV Radojica…? Autor ovog junaka je Dejan Nastić (1926 – 2008), poznati arhitekta i profesor (projektovao npr. zgradu Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, 1973.) ali od dečačkih dana nastoji da se dobrim delom iskaže pomoću karikature; tako je, nakon „zagrevanja“ nekim radovima pred rat i tokom njega, počeo da sarađuje sa čuvenim „Ježom“ (uz npr. već nešto afirmisanog, ali i osporavanog, M. Dobrića) a kasnije i u ne tako dugovečnoj „Vetrenjači“ , u kojoj se pojavila neka preteča našeg Radojice. E sad, ovaj prefiks TV je u početku možda imao više pokrića, kad su u pitanju šale u vezi sa (onda svakako mnogo jednostavnijim) medijima, a razvio se, eto, kao velika novinska zvezda… A morao bih priznati da sam jedno vreme bio u nedoumici ko je zapravo taj Radojica, među likovima koji se pojavljuju… dok se ne uverih da se po negde i sam povremeno pojavljuje sa svojim doživljajima i pričama, a nekako mi je odgovaralo da verujem da je u pitanju vitkiji od dvojice koji se skoro redovno pojavljuju u uvodu- a on sa svojim debeljuškastim drugom ide među ljude da vidi kako žive i čime se zanimaju, pa saznaju razne neobične stvari…
U okviru prepoznatljivog pojednostavljenog crteža (kao… Hogar Strašni, ili Strašni O’Stoja…?) viđamo tipične likove sa tamnim brčićima, u narodnoj nošnji, ponekad i savremenoj gradskoj ali i tad često u opancima! Naravno, ima i raznovrsnih ženskih prilika, među njima i nekih baš dopadljivih…
Koristeći karakterističan dijalekatski govor, naši junaci na uvrnut i malo bizaran i parodijski način predstavljaju našu stvarnost (ima li svrhe za poređenje uzeti npr. Rokere s Moravu?) – uglavnom je to seoska i gradska svakodnevnica bez neke žaoke uperene prema sistemu: naše radne navike, ljubav i seks, hobi i letovanja, proslave i razne savremene potrebe, uključujući i kozmetiku/ lifting i estetsku hirurgiju, pa vizije ka budućnosti… U jednoj epizodi sam Radojica jednom sagovorniku (novinaru?) na ulici, čija bi fizionomija trebalo da predstavlja autokarikaturu autora, priča kako se razvijao, kako je stasavao na selu, napominjući i kako je eto, uz oca naučio da pomoću ultrazvuka proveri pol pileta u jajetu(!), pa opet malo proboj u medijima, gde se pojavljuju i neki delikatni filmovi, hm… Poslednji ilustrovani prilog ovde, na temu pranja novca, upravo je jedan od poslednjih, iz RTV revije od 1997.
Jedan poduži, sad već prilično davni, intervju sa Dejanom Nastićem može se propratiti na ovoj adresi:
http://www.yugopapir.com/2017/08/dejan-nastic-strip-crtac-i-jedan-od.html
