Otiče ljubavna reka,
odnosi bujica rascvetale
mirise probuđene ljubavi,
udišeš prazne odaje snova,
tek po koja kap rose suza kane
izmedju eha koraka i prozora snova…
smenjuju se noć i dan, u bokoru ruža
sklonjena čednost… pružena ruka,
nedirnuta, ostala u vazduhu
kao pokušaj, poslednji vapaj ljubavi,
koja se gasi…fitilj opstanka,
u kome luč dogoreva…
Jos koji otkucaj starog sata
podseti na zabravljene prozore
i vrata, a jos juce odjekivao
je eho ljubavi…
Stidljivo kucanje sata podseća
da jedno vreme izmiče,
dolazi trenutak smene
svetla i mraka, budi se novi dan,
proslost zanemi pred nadom,
koja pokreće budućnost.
Sat odbrojava vreme…
Dolazi reka nove ljubavi,
njena bura nežnosti talasa,
zbaciće svu oporu gorčinu prošlosti.
