Razlika između onih koji imaju najveću platu i onih koji najmanje zarađuju biće manja, fakultetski obrazovani ljudi imaće za 12 odsto veću zaradu, i veće prilike za napredovanje, dok će oni koji rade teže poslove od starta biti više plaćeni.
Ovo su samo neke od novina koje donosi reformom sistema plata u javnom sektoru u Srbiji, a koji priprema Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
– Reforma donosi veću socijalnu jednakost. To će uticati na ravnomerniju distribuciju, podizanje životnog standarda i smanjenje siromaštva. Takođe, doneće i odgovornost, jer gde su veća prava, tu je i veća odgovornost. Rukovodioci će morati pažljivije i odgovornije da raspolažu sredstvima, svesni fiskalnog prostora i finansijskog stanja u zemlji, dok će zaposleni osim prilike da budu „kreatori svoje sudbine“, morati više pažnje da posvete rezultatima koje proizvode i zadovoljstvu građana – objašnjavaju u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
A evo i taksativno šta donosi reforma sistema plata u Srbiji:
1. Socijalna jednakost
Smanjuje se razlika između onih koji najviše zarađuju i onih koji najmanje zarađuju, i to ne kroz smanjivanje viših zarada, već kroz podizanje nižih. Ranije je najviša plata u javnom sektoru mogla da bude devet puta viša od najmanje, a sada će taj raspun biti maksimalno sedam puta.
2. Vrednovanje kvalitetnog rada
Zaposleni koji se ističu, ma u kom sektoru bili, imaće priliku da napreduju i do osam puta. Zaposleni sa visokom stručnom spremom, tokom radnog veka na istom radnom mestu, moći će svoju zaradu da uvećaju čak i do 40 odsto. Primera radi, nastavnik početnik, sa postojećom zaradom od oko 43.000 dinara, mogao bi na osnovu svojih performansi da dostigne zaradu i od 60.000.
3. Obrazovanijim veća primanja
Ulazna minimalna plata u državi za visokoobrazovanu osobu će biti za oko 12 odsto veća nego ranije, što je jasan signal da se obrazovanje ceni i da država želi da privuče, a zatim kroz sistem napredovanja i zadrži talentovane, vredne i obrazovane kadrove.
4. Teži posao, veća plata
Iako jedno radno mesto pripada određenoj familiji radnih mesta, a samim tim i istoj platnoj grupi, ostavljen je prostor da se i između takvih radnih mesta napravi razlika u pogledu odgovornosti, uslova rada, kreativnosti, rizika kojoj se osoba izlaže i drugih specifičnosti određenog posla. To od posebnog značaja može biti za, primera radi, medicinske sestre, kod kojih će one koje obavljaju “teže” poslove od starta biti plaćene više.
5. Stručnom kadru plate kao rukovodiocima
Da bi jedan sistem funkcionisao efikasno i efektivno, potrebno je da ga vode stručni ljudi, ali i da aktivnosti zbog kojih sistem i postoji obavljaju najbolji mogući stručnjaci. Kako bi država podstakla stvaranje takvih kadrova, ali i kako bi uspela da ih zadrži, novi zakon omogućava da se najistaknutiji stručnjaci iz pojedinih oblasti nađu u najvišim platnim grupama, koje su ranije bile rezervisane isključivo za rukovodioce. Tako, na primer, u oblasti zdravstva, najbolji stručnjaci – lekari primarijusi, subspecijalisti će kroz zarade i apsolutno i relativno biti cenjeni značajno više nego ranije.
6. Nagrađivanje odgovornih institucija
Novi sistem je značajno fleksibilniji nego ranije i u srednjem roku će omogućiti rukovodiocima da adekvatno planiraju, upravljaju i unapređuju sisteme kojima upravljuju. Zaposleni neće kao ranije biti svrstavani u tačke, već u fleksibilne raspone, koji će osim jasne diferencijacije i vrednovanja različitih radnih mesta, omogućiti nagrađivanje onih institucija koje odgovorno i pametno upravljaju finansijskim sredstvima, kao i onih zaposlenih koji u najvećoj meri doprinose unapređenju rada institucije.
7. Vrednovanje radnog mesta
Sva radna mesta u opštoj državi, koja se odnose na netržišne aktere u okviru javnog sektora, postaće uporediva. Tačno će se znati koliko je koje radno mesto vrednovano, ne samo apsolutno, kao do sada, već i relativno, u odnosu na druga radna mesta i druge sektore. To će samo po sebi ukazati (a već i ukazuje) na anomalije u sistemu koje treba ispraviti, na putu kreiranja zdrave, održive i pametne javne uprave.
Sonja Todorović
Izvor: Blic
