Fakultetima koji ulaze u novi ciklus akreditacije produžen je rok za dostavu zahteva do 30. aprila, ali ih je sačekla i nova, uvećana cena naknade za akreditaciju.
Cena za akreditaciju univerziteta do sada je bila 720.000, a po novom cenovniku je 1.080.000 dinara, za fakultet i umetničku akademiju izdvajalo se 360.000, dok je sada 540.000 dinara. Cena akreditacije studijskih programa bilo je 144.000, dok je sada 320.000 dinara.
Početna akreditacija visokoškolske ustanove i studijskog programa, koja je do sada bila besplatna, sada je dva miliona dinara.
Rektorka Univerziteta u Beogradu profesorka Ivanka Popović kaže da je novi cenovnik za akreditaciju fakulteta i studijskih programa neprijatno iznenadio sve, da su cene visoke i da će ukazati Ministarstvu prosvete na taj problem, te da očekuju njihovu podršku.
„Uz puno razumevanje za nezavisnost Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta, ovo je veliki udarac za većinu fakulteta i ne znam kako će se izneti sa tim“, rekla je Popovićeva na današnjoj sednici Senata.
Dekan ETF-a profesor Milo Tomašević napravio je paralelu sa prethodnim akreditacionim ciklusima i naglasio da je taj fakultet za akreditaciju u prethodnom krugu dao milion dinara, a da će ga nova akreditacija po novim cenama koštati oko četiri miliona dinara.
Dekan Hemijskog fakulteta profesor Ivan Gržetić upozorio je da pojedini državni fakulteti neće moći da plate akreditaciju, te će morati da menjaju strukturu studijskih programa, a da to nosi nove probleme sa sobom.
„Mladi ljudi koji izlaze sa tih fakulteta neće imati mogućnosti da se sutra zaposle ako promenimo strukturu obrazovnih programa i kvalifikacija koje stiču“, ukazao je Gržetić.
„Cene na nivou država u regionu“
Predsednik Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT) profesor Sima Avramović kaže da su nove cene na nivou država u regionu, da je NAT nezavisno telo koje nema finansijsku podršku države, već se finansira isključivo od akreditacije fakulteta i studijskih programa.
„Deset godina se nisu menjale cene. Povećan je broj recenzenata sa dva na pet, a jedan mora da bude stranac. Obavezna je i poseta institucijama (fakultetima) i sve troškove NAT snosi“, pojasnio je Avramović.
Dodaje da nadoknadu članovima Komisije za akreditaciju, kojih ima 17, honorare plaća NAT, a ne država kao do sada.
Na nezavisnosti NAT-a, kao i većem broju recenzenata i učešću stranih recenzenata, insistirala je Evropska asocijacija za akreditaciju – ENQA, koja je Srbiju iz punopravnog članstva stavila u članstvo pod nadzorom uz opasnost isključenja. Isključenje bi značilo da se diplome fakulteta iz Srbije ne priznaju u EU.
„Nadzor koji će da obavi ENQA ove godine košta 30.000 evra, što moramo da platimo unapred“, rekao je Avramović i dodao da NAT mora da plati i članarinu za ENQA i EQAR.
Direktorka NAT-a prof. dr Jelena Kočović kaže da se sa novim cenovnikom bukvalno samo pokrivaju troškovi, jer po Zakonu o visokom obrazovanju NAT nezavisna institucija i finansira se iz sopstvenih prihoda.
„Najviše ide na troškove recenzenata. Više od 70 odsto projektovanih prihoda ide na plaćanje recenzente, članova Komisije za akreditaciju i UO“, zaključila je Kočovićeva.
