Da se podsetimo: skup reči jednog jezika naziva se leksika, a svaka pojedinačna reč zove se leksem(a). Razvijenost jednog jezika ceni se po bogatstvu njegove leksike. Jezik se stalno bogati novim rečima, pa se i rečnici, vremenom, moraju dopunjavati. Moj skoroman doprinos dajem i ovom rečju.
Dakle, šta tačno označava ili predstavlja ta nova reč danek? Pravi odgovor bi bio da ona označava reči koje imaju dvojako značenje i predstavlja naziv za novi oblik leksičkog značenja. Po leksičkom značenju mnoge reči imaju posebne oblike. Postoje sinonimi, homonimi, antonimi, deminutivi, hipokoristike…i od sada i daneci.
Daneci su nastali kao proizvod novog vremena i nove misli u tom novom vremenu. Daneci(nedaci) označavaju reči koje se glasovnim sastavom i oblikom razlikuju od drugih reči sa kojima imaju isto ili slično značenje. Veoma su bliski sinonimima(vrat-šija, kuća-dom, vatra-oganj), ali ipak perdstavljaju potpuno samostalnu i različitu grupu reči. Najpoznatija su dva primera, po kojima su i dobili svoj naziv(da – ne, ne – da).
U današnjem društvu često oko nas čujemo da koje istovremeno može označavati i ne, kao i ne koje istovremeno može označavati da. Po prirodi stvari, to je u nekoj jezičkoj prošlosti, a i ranijoj ljudskoj misaonoj suštini bilo nemoguće, međutim, danas je to potpno normalno.
U relativno bliskoj prošlosti, u medijima, mogla se čuti izjava jedne estradne ličnosti koja je, nesvesno ili svesno, obznanila ono što je već odavno zastupljeno kao novi, specifičan, nesvesno-svesni proizvod misaonog ljudskog društva. U svojoj izjavi ona govori da njeno ne muškarcu,u stvari, znači da.
I sam sam se uverio i mogu potvrditi da žensko da, ukoliko se radi o daneku kao obliku reči, u stvari znači ne. Kao i obratno. Mnoge dame bi to isto mogle posvedočiti za muško da i ne, ukoliko je u pitanju danek kao oblik reči.
Daneci se često i najviše mogu čuti ili pročitati u emotivno-intimnoj komunikaciji dva ljudska bića suprotnog pola, najčešće u pokušaju ostvarivanja iste. Ranija pojava nezamisliva – danas potpuno normalna i odomaćena.
Neko bi možda rekao da su daneci ništa drugo, do izgovaranje ili ispisivanje neistine, ali tu jednostvno ne bi bili u pravu. Kao ni poligraf. Daneci su zaživeli, više puta dokazivani, viđeni i najviše – osećeni. Zato je red da se i u zvaničnoj formi ozvaniče i kao takvi zažive u srpskom jeziku. Jer u osećaju i doživljaju ljudskog bića svakako zaživeli jesu.