Reč priređivača
Knjiga Milana Pajevića Tamo je trebalo da te rodim – porodične i druge priče, predstavlja zbir njegovih tekstova o najznačajnijim porodičnim događajima i ljudima otkad autor pamti pa do dan-danas. One nas uverljivo vode kroz vreme i prostor.
Lični procesi koji su se odvijali protokom vremena, u tekstovima ovog inženjera po obrazovanju i pisca po vokaciji kome je ovo četvrta knjiga priča dobili su originalnog tumača koji je pronikao u suštinu porodičnih i uopšte ličnih, ljudskih odnosa, razotkrivajući istovremeno i uzroke razvoja pojedinih događaja. Stoga je ova knjiga, jednostavno, dokument života, njegovo promišljanje od strane kompetentnog tumača pre svega karaktera, prirode i skrivenih zamki koje on u sebi sadrži. Pajević u gotovo svim svojim tekstovima kao crvenu nit provlači ideju o dva potpuno različita koncepta od kojih je na kraju prevagu odneo onaj kojim se i on lično vodi, nezavisno od toga kojim je sudbinskim predznakom bio obeležen, a to je da svaki čovek sam drži konce događaja u svojim rukama. I kako je u jednoj od priča citirao svog dedu – na ovoj raskrsnici koja stoji pred tobom i ta dva puta laki i pravilni, ne razmišljaj, tvoj je ovaj pravilni, ništa ti se u životu neće lako dati, ali ti sebi stavi cilj, i samo guraj napred. Upravo u tome ogleda se i suština njegovog pristupa životu.
U duhu nastojanja za ostvarivanjem stalno prisutnih težnji za očuvanjem porodičnih i prijateljskih odnosa, relevantnost tema porodičnih priča nametnula se kao izazov u ideji da se objedine sve priče sa tom tematikom, koje je autor pisao vremenom, nemajući jasnu ideju da će se ona jednog dana tako tematski objediniti u knjigu. Izdvojenim radovima (pričama)u okviru tematskog dela – porodične sage , u prvom delu, zatim, za pisca važnim geopolitičkim događajima i na kraju posebne eseje o nekim ličnostima i temama važnim za pisca, pokušala sam da dam početni zamajac nameri da ova tematika bude vidljivija i značajnije prisutna zbog svoje aktuelnosti. Trudila sam se da, među dostupnim pričama, izdvojim one koji predstavljaju esenciju gore pomenutih odnosa. Naime, pored argumentacije o značaju različitih tendencija u ljudskim odnosima, predstavljene priče pružaju i svojevrsnu riznicu sećanja na različitim nivoima. (ovde možeš da staviš ovo što sam gore napisao i obojio žutim- o tri poglavlja knjige)
Imajući u vidu širinu teme, nije iznenađujuće da je ona, ovom prilikom, sagledana kroz prizmu različitih pristupa i iz različitih uglova, uz jedan holistički koncept. Razlika u fokusu predstavljenih priča stvara mogućnost čitaocu da stekne uvid u kompleksnost, ali i bogatstvo različitosti perspektiva posmatranja i manifestovanja porodičnih odnosa. Zajedničko svim pričama je predstavljanje mogućnosti uticanja na njih i njihovo popravljanje. Osim što ove priče predstavljaju pokazatelj širine fenomena porodice one su i ogledalo raznovrsnosti pristupa. Međutim, treba istaći da ovde nije reč samo o mogućnostima, već i o obavezi koja stoji pred svima nama. Zato verujem da će ove priče doprineti daljem analiziranju ljudske prirode i potrebe za bliskim odnosima. Po mom mišljenju, predstavljene priče otvaraju prostor za široku refleksiju o otvorenim bitnim pitanjima u složenoj mreži ljudskih nastojanja, kao i razmenu iskustava i ideja i širenje dobrih vibracija. Zato se nadam da će ova knjiga inspirisati mnoge druge.
Koristim priliku da se zahvalim samom autoru na podršci i hrabrosti uz zadovoljstvo u zajedničkom radu na pripremi i objavljivanju ove knjige.
Slavica Tomaš, lektorka i prevodilac
Recenzija
Milan Pajević piše priče iz iskustva, a osnovno čovekovo iskustvo jeste njegova porodica.
Tako je sa pripovednim oživljavanjima najrazličitijih iskustava bilo i u prethodnim Pajevićevim knjigama, tako je – po samoj prirodi izabrane teme, koja je u jednakoj meri izabrala svoga pisca – i u Pajevićevim porodičnim pričama. One, međutim, nisu „svakodnevica jedne naše porodice“, niti zatvorene u neki uski porodični, sebi dovoljni univerzum, već prate i pamte tragove vremena u kojima su se odigravale i tragove ljudi koji su ih ispunjavali kao bližnji, daljnji ili pak slučajni namernici.
Ove priče donose iskustva i osećanja, prizore i događaje, ono što se slutilo i ono što se dogodilo. Pajević bira detalje koje smatra vrednim pričanja, a potom u priči koja je nužno evokativna i melanholična pamti i beleži, podseća i priziva, kazuje i nagoveštava. Nastajala godinama i decenijama, ova knjiga je suma jednog životnog, ljudskog i književnog iskustva. A komentari na kraju knjige, posle svih priča koji je čine, jesu još jednom pređeni put, licem u lice sa iskustvom jednog zanimljivog i zanimljivo ispričanog života.
Gojko Božović
Posveta
ostale su nam još neke godine i još neki dani
kao što je ostao ovaj list nismo beskrajni
i ne trajemo večito
izuzev po nečemu što će nas činiti trajnim
sećanja su varljiva
deca zaboravna
hartija se izgubi ili izgori
želim
da ostane pamćenje
kako sam bio srećan
svaki put
sa vama…
Milan M. Pajević
juli 2022. godine
Kratka biografija Milana Pajevića
Rodjen 6.8.1952. u Užicu (tada Titovom). Osnovnu školu završio u Arilju, gimnaziju društvenog smera u Požegi (tada Užičkoj) i diplomirao na Mašinskom fakultetu Beogradskog univerziteta na smeru specijalni transportni sistemi (voli da kaže da je konstruktor kosmičkih brodova od kojih ni jedan poleteti neće, izuzev, možda u nekoj njegovoj priči).
Inženjersku karijeru je počeo u livnici FOB na Novom Beogradu, potom radio u inženjeringu Invest-Importa, bavio se investicionim projektima u Iraku, Rusiji i Ukrajini…
Sa još uvek neiscrpnim entuzijazmom pokušava da dokaže da se kulturom i umetnošću može spasiti svet.
Ima objavljene knjige, prvu „Pitao bih. Koga da pitam?“ – inženjerske priče koja je svoje prvo izdanje imala na ruskom 2008. u Kijevu, a u prevodu na maternji-srpski objavljena 2016. Zatim, „Čudnovata platna (ne)ispričane priče“ 2019. Epistolarni roman u ”dve ruke” „PLANINA KOJA ME JE VOLELA – bostonske i druge priče” 2018, 2019. koja je objavljena i na engleskom jeziku 2021. godine. Krajem jula 2022. iz štampe u izdanju „Prometeja“ izašla je nova knjiga „TAMO JE TREBALO DA TE RODIM – porodične i druge priče“.
Oženjen. Iz dva braka otac četvoro dece, i deda istom tolikom broju unuka.
Beograd, 5.6.2022.
