Od proleća do jeseni, Vlašić se beli od stada, a kada se zabeli od snega – ovčari sa svojim stadima napuštaju ovu planinu i kreću putem trave u toplije krajeve.
Već vekovima ti putevi su isti i vode u Dalmaciju, Istru, Semberiju, Posavinu i Vojvodinu. Neke od tih puteva presekao je poslednji rat u Bosni i Hercegovini.
Većina stočara iz srednje Bosne i dalje se drži vekovne tradicije i oni su nomadi i u 21. veku. U potrazi za hranom, oni sa stadima prelaze i po nekoliko stotina kilometara.
Nomadi se u proleće ponovo vraćaju tamo odakle su u jesen krenuli, a to je planina Vlašić, na kojoj već vekovima uzgajaju vlašićku pramenku, autohtonu rasu ovaca od koje prave čuveni vlašićki sir.
Nomadski način života u travničkom kraju prvi je prekinuo Dragan Vuković iz Potkraja kod Turbeta, koji je za svojih 500 ovaca sagradio štalu i obezbedio dovoljne količine hrane za zimu. A svom čobaninu, Dževadu Đulanu, sagradio je modernu kuću i dao mu platu od 1000 konvertibilnih maraka.
Autor emisije: Branko Stanković
Snimatelj: Darko Bursać
Montaža: Marija Baronijan Šašić
Izvor: rts.rs
