Celu noć smo čekali da zaspu svici,
Očima smo gutali jedno drugo,
Oko nas su stražarili špijuni i izdajnici
I padali drhtaji dugo, dugo…
Ko zvuk strune treperio ti je glas,
Ubadale su me iz vazduha čudne strele,
Svunoć je cvetao na tvojim usnama klas
Oko kojeg su obletali leptiri i pčele.
Čitav kosmos goreo ti je u oku
U kojem sam napajao strast i strašnu glad,
Ko gola Maja u travi, ležala si na boku
Dok ti je iz dojki šikljala slad.
Bled ko mesečina pred svršenim činom
Padao sam na tvoje usne i gležnje,
Prelazio telom ko gudalo violinom
Toneći u bezdane od neke daleke čežnje.
Celu noć smo čekali da krv proključa
I uvre u malo sunce od našeg greha,
Bila si moja nedozrela Luča
Luda od puberteta i šašavog smeha.
Ko jagnje pred vukom vrebao sam čas
Da uzmem med s tvoje brbljive usne,
Ti i ja da se pretvorimo u NAS
Kad se noć od naših krikova zgusne.
I beše tvoj jecaj jači od jelenske rike,
Dodir i svemir u oku što gasne,
Ljuljali su se borovi, padale jasike,
Lomile kosti i pucale žice glasne.
Mlad ko puž ostao sam dugo u travi
Da se pred Bogom i grehom molim.
Pjan kao šmokljan od prve ljubavi
I nespreman da te mladu odbolim.
