Svi u meni vide klinku,
malu, slatku, sa kikama,…
A ja sanjam pravu šminku
i već hodam na štiklama…
Na TV – u pratim modu,
pa sređujem dugo sebe…
Smejem se kad spazim rodu,
kakve laže… kupus… bebe!
Na netu sam po tri sata,
slušam pesme, pišem, čitam,…
Onda trčim preko vrata…
Do kad mogu…? – tiho pitam.
Tati, mami – tonu lađe,
moj pubertet njima smeta!
“ Teško nama, šta nas snađe?!“
Misle da je propast sveta!
Kad im kažem: „Imam dečka!“
Tata tad na škrge diše…!
Zuri – ko da igra mečka,
a… ja nisam klinka više!
