Nina Zarkova je savremena bugarska književnica koja dugi niz godina stvara u svojoj zemlji. Dobitnica je mnogih inostranih i domaćih priznanja, zastupljena u mnogobrojnim antologijama i publikacijama. Smatra da se pesnik rađa, da smo na ovaj svet došli da učimo, da se razvijamo i usavršavamo. Njeno pero pleni melodijom, lepotom i mudrošću i lako pronalazi put do istinskih poštovalaca pesničke reči.
Razgovor vodila Valentina Novković
N.Z: Pre nego što odgovorim na Vaša pitanja, želela bih da Vam se zahvalim na pažnji i velikoj časti koju mi ukazujete. I još nešto, da istaknem poštovanje prema Vama i srpskom narodu. Srbiju nosim u srcu jer su roditelji mog oca došli u Bugarsku iz Srbije. Često idem u moje srpsko selo.
V.N: „U našem veku horizont umetnosti značajno se proširio. Nekada se pesnik obraćao javnosti, sada – narodu“, napisao je V. Igo. Kome se u našem vremenu obraća pesnik, da li se njegov glas može čuti u vremenu modernih tehnologija i ubrzanog načina života?
N.Z: Verujem da živimo u teškom, ali zanimljivom vremenu koje svakom od nas pruža mogućnosti. Volim da kažem da život nije ni kafana ni diskoteka. On je škola. Došli smo na ovu zemlju da učimo, radimo, da se razvijamo i usavršavamo. Internet pruža mnoge mogućnosti i nove horizonte. Imam čitaoce i obožavaoce na svim kontinentima. Volim poeziju, dobijam mnogo poziva. Kada imate nešto vredno i mudro da podelite i pronađete prave reči da dotaknete ljudske duše, naći ćete svoju publiku.
V.N: Da li se sećate Vaših prvih stihova, kada ste otkrili ljubav prema poetskoj reči?
N.Z: Da, sećam se. Odrasla sam i vaspitana u divnoj, inteligentnoj porodici u kojoj su čitanje i znanje bili veoma cenjeni. Ali, talenat pesnika i sudbina ne daje porodica, već Tvorac, Svevišnji. Roditelji su me upisali u studio „Poezija” u Domu književnosti i umetnosti za decu i mlade. U Sofiji je to bila najautoritativnija škola za talentovanu decu.
Pesnici koji su nas učili i koji su cenili naše pesničke poduhvate rekli su da u mojim pesmama nema tuge, samo ljubavi. Bila sam najmlađa tamo, tek u 3. razredu. Postojala je tema o ljubavi, ali sam napisala pesmu o vetru. Volela sam ga, nema veze što mi je štipao obraze ledenim prstima, volela sam ga što me ne može rasplakati. Dobila sam pohvalu. Sada znam da je ljubav uragan. Imam stihove i o njoj i o vetru.
Naučila sam da čitam pre nego što sam krenuo u školu. Ja sam ćerka učitelja. Prva knjiga koju sam pročitao bila je „Birliban“. I sada mi se stvarno sviđa. Razumljivo, ona je deo mog detinjstva.
V.N: Da li se pesnik rađa ili to vremenom postaje?
N.Z: Pesnici se rađaju. Talenat je od Boga dat. Tada ti šalje iskušenja, stradanja. Morate dokazati da zaslužujete ovaj poklon. Znate, za pesnike se kaže: „Mnogi su pozivani, malo ih se odazvalo“. To znači da mnogi žele da su pesnici, sebe nazivaju pesnicima, ali osim porodice i dva-tri prijatelja, niko ih ne poznaje. Pored talenta i preciznog poznavanja teorije književnosti, potrebni su moral, karakter, humanost, poštenje. Poezija je likovna umetnost koja pleni melodijom, mudrošću i lepotom. Ne zaboravimo da je „Bog u reči i reč je u Bogu“.
V.N: Dobitnik ste mnogobrojnih nagrada u svetu, prisutni ste u mnogim značajnim svetskim antologijama, šta Vama kao stvaraocu znače nagrade?
N.Z: Da, tako je, imam mnogo nagrada i međunarodnih nastupa. Volim svoje nagrade. One su priznanje za moju kreativnost. Ali, verujte mi, od sudbine ne tražim nagrade, već prilike da zaslužim visoke počasti. Najveća nagrada za mene je stigla iz Vatikana. Ovo je bio prvi blagoslov Njegove Svetosti pape Jovana Pavla Drugog, zatim sam dobio još dva blagoslova od Njegove Svetosti pape Benedikta 16. Imam i nagrade iz Srbije, Salvadora, Meksika, Gvatemale, Kolumbije, Bolivije, Indije, Bangladeša, Tadžikistana, Maroka, Egipta, Italije, Tunisa, Francuske. Oni su za učešće na međunarodnim književnim susretima i festivalima, za objave u svetskim publikacijama, svetskim antologijama i za obaveze koje imam kao ambasador mira, kao ambasador Međunarodnog salona za kreativnu viziju i kao učesnik Svetske organizacije „Pesnici za mir“.
V.N: Kakva je situacija u Bugarskoj kada su poetske večeri u pitanju, da li su posećenje, kupuju li se pesničke knjige? Da li izdavači žele da preuzmu finansijski rizik i objave pesničku knjigu?
N.Z: Teško mi je da generalizujem situaciju u Bugarskoj, jer je dinamična. Sklapam ugovor sa izdavačem da objavim svoju knjigu, sama finansiram svaku publikaciju, zadržavam autorska prava i distribuiram svoje knjige tako što sklapam ugovor o tome. U mom slučaju, izdavač nema nikakve rizike, oni su o mom trošku. Tako je sudbina mojih knjiga u mojim rukama od stvaranja do susreta sa čitaocem. Uz opšteprihvaćenu opciju, osećam se kao da dajem dete na usvajanje ili u hraniteljsku porodicu. Nadam se da ovo neće uvrediti izdavače, ali ja se tako osećam i iskrena sam.
V.N: Primerci Vaših knjiga se nalaze u bibliotekama Vatikana, SAD, Austrije, Nemačke, Maroka i mnogim drugim. Koja pitanja Vam čitaoci najčešće postavljaju? Šta je Vama, kao čitaocu, najvažnije kada vrednujete pročitano delo?
N.Z: Da, primerci mojih knjiga nalaze se u mnogim svetskim bibliotekama. Svoje knjige poklanjam deci koja ne mogu da priušte da ih kupe. Rado učestvujem na književnim susretima. U Srbiji sam posetila biblioteku, „Detko Petrov“ u Dimitrovgradu, „Caribrod“ u Bosilegradu. Ovi susreti se odvijaju u iskrenoj i prijatnoj atmosferi i nakon njih se osećam voljeno i cenjeno.
V.N: Da li ste čitali srpske književnike, posotji li saradnja sa kolegama po peru iz Srbije?
N. Z: Čitala sam srpsku književnost, izučavala je na fakultetu kao deo slovenskih književnosti. Učestvovala sam u srpskim zbirkama poezije. Moje pesme su prevođene i na srpski jezik. Volim „Na Drini Ćupriju“ Ive Andrića. Često ga čitam. Natašu Konstantinovu sam upoznala na jednom književnom susretu u Bosilegradu. Njena poezija me fascinira.
V.N: Objavilii ste pet knjiga, odakle crpete inspiraciju, šta je ono što Vas podstiče na stvaranje? Koji Vaš stih Vas najbolje opisuje? Kako nastaju Vaše pesme, da li imate neke rituale pre početka pisanja?
N.Z: Knjige koje sam objavio su moja umetnička biografija. Pored poezije, pišem feljtone i aforizme. Priznaću da je nadahnuće i dar od Boga.
Evo pesme koja me najbolje opisuje:
***
Život je moj lud i neposlušan.
Uvek radi ono što hoće.
Čas pored anđela ušuškanog drema slatko
Čas besno kopita, ludo rizikuje.Provocira, traži nevolje,
onda mi tiho na uvo šapuće.
Zavist mu kopa rupu u zemlji,
a on do zvezda bezbrižno leti.Najveći uspeh za mene je da budem u skladu sa sobom, sa Bogom i sa ljudima koje cenim i volim, da živim pravedno. Možda zvuči staromodno, ali je istina. Teško jeste, ali to je uspeh koji se svakodnevno dokazuje i brani.
