Dobitnik prestižne nagrade “Branko Miljković” za najbolju knjigu poezije u 2014. godini je Kragujevčanin Nikola Živanović za knjigu pesama „Carmina Galli”. Nikola Živanović (1979), pesnik iz Kragujevca, završio je opštu književnost sa teorijom književnosti u Beogradu. Objavio je zbirke pesma „Aleja časovnika” (sa Aleksandrom Šarancem, 1998), „Narcisove ljubavne pesme” (1999), „Astapovo” (2009) i „Carmina Galli” (2014). Pesme su mu prevođene na više jezika. Piše i književnu kritiku i prevodi poeziju sa engleskog jezika.
Stvarnost, prva varijacija
Probudiš se pored tela koje voliš.
Čarape, gaće, četkica za zube, prekidači.
Gledaš u telo koje voliš,
I ta ljubav je stvarna i znači.
Osećaš bol dok odlaziš.
Napolju kiša, šum kape dok se navlači.
Osećaš bol dok tako bez nade odlaziš,
I taj bol je stvaran i znači.
Odlaziš u svet, ovaj život, ovu „stvarnost“,
Ulice, dani, red, tvoje Ja, posmatrači.
Odlaziš u svet gde ništa nije stvarno,
Niti tu možeš doneti išta što ti znači.
Ne bojiš li se cvetova i breza
Ne bojiš li se cvetova i breza,
Ni dečjeg smeha, ako te od niti
Jutarnjeg svetla ne uhvati jeza,
Tada se ničeg nećeš uplašiti.
Daš li lepoti da se hrabro stvara,
Ne pobegneš li na prvi znak sreće,
I ne zastrepiš od sopstvenog dara,
Ni pred čim tada ustuknuti nećeš.
Mladost
Sagorećeš i ti, mladosti, ali kada?
Teram te kao mazga, mamuzam u galopu,
Bežim od poznanika, bežim od grada do grada,
A ti me pratiš u stopu!
Sagorećeš i ti mladosti, ali kasno?
Gde su te staračke bore, kad će te sede vlasi?
Na prazno melju kutnjaci godina, na prazno
Sekutići sati.
Kantilena
Sinoć je Rim bio kod nas,
Sve te fontane i pjace,
Gurale su se i prskale
Sa naše male terase.
I sve te kapele raznih
Stilova, visina i dobi
Fotografisale su se
Po našoj dnevnoj sobi.
Veče je bilo puno
Zvezda i šta ti ja znam,
A kad smo ostali sami
I Rim je ostao sam.
Repriza
Ležim s konopcem čvrsto oko vrata
U tvom krevetu zavezanih ruku.
Voliš samrtni grč na mome licu,
Nabrekle vene dok me nesvest hvata.
Znaš da ne volim ni bol a ni muku,
Zato uživaš više. Na grudi mi stavljaš nogu,
Povlačiš jače. Ne trpim ovo jer mi prija
Niti iz ljubavi, već zato što to mogu.
U tvom crnom oku dok me daviš
Ponori su kakvih nema nigde,
Crven plamen sa plamenom plavim,
Šta u mome oku oni vide?
Nikada ne umrem a znaš da i mimo tvoje volje to mogu,
U tvome krevetu da budem mrtav
Kao što sam mrtav u tvom oku.
Dželat ne zna ljubav obešenog,
Obešeni ne vidi mu osmeh,
A nas dvoje dugo, zaljubljeno,
Sa dve strane smrti gledamo se.
Odronima prišao sam blizu,
Uragan sam čekao na doku,
Zemljotres me lomio a nisam
Ništa slično sreo tvome oku.
Preteraš li kuda ćeš bez mene?
Ako umrem, i ti se priključi,
U raj sa mnom pođi da me mučiš.
Nikola Živanović je poeta doctus, što bi trebalo da znači
da se njegove pesme, vrlo teško mogu razumeti, ako niste
poprilično obrazovani. Naročito literarno. Međutim, jednostavnim
postupkom, univerzalnim opsesijama ljubavi i smrti, jednom zavidnom
preciznošću stiha i leksikom na visokom nivou, ova poezija postaje
pristupačna svakom čoveku.
P. S. U ovaj, suženi izbor pesama, nisam uvrstio poemu po kojoj je i knjiga dobila ime – Carmina Galli, a svakako da ona po svom kvalitetu i značaju to zaslužuje. Ali zbog svoje dužine i slojevitosti, nisam želeo da je „cepam“ i time ostavim čitaoca uskraćenim za pun doživljaj. Zato preporučujem da se knjiga pročita cela. Ima je u biblioteci.
Izbor i komentar Dejan Petrović
