21. godina 21. veka!? Kinezi je vode kao godinu bivola; neki drevni narodi su je još pre čitavog milenijuma okarakterisali kao godinu zmija i utvara; Šekspir bi je verovatno nazvao godinom budala, dok bi je Dostojevski još verovatnije preimenovao u godinu idiota?! Ipak, šta ova tek počela 2021. znači nama? Možda bi za nas i našu budućnost bilo najbolje da je doživimo kao „godinu ogledala“. Godinu razgovora sa samim sobom, godinu priznanja: gde smo, šta smo i gde želimo da budemo; i godinu u kojoj ćemo svoj život čvrsto zgrabiti s obe ruke. Kakva god da je sudbina čeka, 2021. neće imati reprizu. Naš život još manje!
Moramo početi da volimo da se ne bismo razboleli, kao što se moramo razboleti ukoliko zbog posledica nekih frustracija nismo u stanju da volimo- Sigmund Frojd
Da ovo nije rekao Frojd, možda bi većina ljudi prema izrečenom imala odnos kao da se radi o jeftinom „lajf kouč“ pamfletu ili „lajtmotivu“ neke latino serije. Ipak, činjenica da iza rečenice u podnaslovu stoji potpis velikog psihoanalitičara, tera nas da citirane reči ne shvatimo zdravo za gotovo, već da ovu „Frojdovu mudroliju“ prihvatimo kao materijal od kojeg se gradi temelj svakog iole srećnog života. Ljudi: Ljubav, ljubav, ljubav i samo ljubav! Ljubav je osnov svega! Ko to nije shvatio i razumeo, bojim se da je njegova potraga za bilo kojim drugim razumevanjem u životu suvišna i uzaludna. Put do znanja počinje od ljubavi prema znanju. Put do pravde i slobode, počinje od ljubavi prema pravdi i slobodi; dok je prvi korak svake ljubavi, ljubav prema sebi. Zavolite čoveka u sebi, i pre svega dozvolite sebi da budete čovek. Ne pristajte na to da vas neko svede na nivo telesne ljušture. Vi ste ljudsko biće koje ima potrebu da bude voljeno, poštovano, i da samo voli.
Naravno, Frojdove reči o ljubavi odnose se pre svega na onu ljubav koja je podstaknuta libidom, odnosno kojoj su libido i seksualni nagon, ali u nekom uzvišenijem smislu i želja za potomstvom osnovni pokretači. Istina, bez te ljubavi nema zaokružene životne priče. Ipak, stvari treba gledati što je moguće šire. Ljubav je ljubav, i svaka ljubav, bez obzira da li je usmerena ka partneru, porodici, prijateljima, domovini, gradu, ili čak ideji i idealu je načelno pozitivna i dobra. No, da li su svi ljudi sposobni da vole; da pripadaju, da traže pripadnost, i da u takvoj pripadnosti vide svoju najveću slobodu? Verovatno ne. Na žalost postoje i oni koji su po pitanju emocija krajnje sakati i jalovi, i takve definitivo treba žaliti. Ipak, ako vi ne spadate u tu kategoriju, nedajte da vas eventualno stečena loša iskustva i frustracije sapletu u ljubavi. Takođe, nedajte da vas hedonistička društvena propaganda o ljubavi kao prevaziđenoj kategoriji- koju uspešno menja pragmatizam na mestu „storge“ (ljubav prema porodici) i seksualna razuzdanost na mestu „erosa“ (ljubav prema odabranom partneru) zavede, omaćija, i samim tim otera od potrage za pravim emocijama. Iskoristite ono ogledalo. Pogledajte sebe u oči; uspavajte đavola u sebi; probudite anđela, dozvolite mu da razmaše krila; obucite se pristojno, a po pitanju emocija budite goli do poslednje nita duše, i tako potpuno čistog i otvorenog srca krenite međ ljude. Ljubav zna da boli, zna da izazove patnju i razočaranja, ali sve na ovom svetu počinje, dešava se i uspeva zbog ljubavi. Zapamtite jedno: U dobu u kojem nam sutrašnjica u velikoj meri zavisi od inflacija, devalvacija, stanja berzi, i volja raznih ekonomskih i političkih „elita“, ljubav je jedina naša tekovina koja ne može umreti naglom smrću.
Ko se Boga ne boji i od ljudi se ne stidi beži od njega- narodna poslovica
Možda je ljudima u 21. veku mnogo pre posla, ili bolje plaćenog posla, takođe, i mnogo pre raznih građanskih prava i sloboda potreban stid!? Bože daj nam mogućnost da se opet stidimo! Definitivno, zaboravili smo na stid. Živimo u vremenu u kojem je sve normalno, sve dozvoljeno i sve opravdano. Živimo u jednom strašno bestidnom dobu. Sveti apostol Pavle je rekao: „Propast sveta će početi kada dođu oni ljudi čija je slava u sramoti njihovoj“. Obratite pažnju na svet oko sebe! Pogledajte program najgledanijih televizija, pročitajte naslove najčitanijih novina i portala; uputite pogled ka današnjoj globalnoj političkoj i društvenoj sceni; i na kraju krajeva: pogledajte svoj grad, svoju ulicu, pa, čak i svoju kuću. Da li danas slavimo, favorizujemo i ističemo ono čega bi se nekada stideli? Da li danas slavimo svoju sramotu? Kažu: Kurvi, lopova i veštica je uvek bilo!? Tačno, uvek ih je bilo. Samo, uvek je bilo i javnih kuća, kojekakvih „plavih mostova“, lomača i zatvora. No, izgleda da su danas te „institucije“ u potpunosti ili delom ugašene, a da su njihovi stanovnici nekim posebnim socijalnim programom zbrinuti na široj javnoj, medijskoj, kulturnoj i političkoj sceni?! Danas više nego ikad! Ipak, možda je najteže i po nas najstresnije pitanje: Koja je naša uloga u svemu tome? Da li smo mi samo nemi posmatrači ili smo saučesnici u sopstvenom ubistvu? Da li mi zaista nismo u stanju da se tome odupremo, ili je naša statičnost uzrokovana time što negde u svojoj podsvesti znamo da bi se na njihovom mestu ponašali kao i oni, ili čak još gore?
Uopšte reči: „Ko se Boga ne boji i ljudi se ne stidi beži od njega“, ne treba gledati kroz usko religioznu prizmu. Religija je samo katalizator vere, ali i njen protočni bojler; najsigurnija i najbolje utabana staza do božanskog, ali ne i jedina. Vernik je svako ko veruje u nešto nadljudsko i nebesko; ko veruje u prirodu, u istinu, poštenje, ljubav, i ko ka tome teži. Stid je tu izuzetno važna kategorija. Stideti se sebe kada se krene kontra od tog puta. Stideti se sebe zbog svog lošeg činjenja, ili zbog svog nečinjenja i svoje pasivnosti. Stid je često brana koja nas čuva od lošeg dela, ali i „budilnik“ naše duše koji nas- ukoliko smo učinili nešto loše ipak, vraća na pravi put. Priznanje nije dovoljno! Šta je priznanje? Samo personalna faktička potvrda da su dva i dva i u vašem slučaju kao i u svakom drugom dala četiri. Prost primer: Danas ste se zdravi i pravi vozili gradskim autobusom, a niste ustali da bi trudnica imala gde da sedne. Priznali ste to i verujte: nikakve koristi od toga! Ipak, ako se iskreno stidite svog postupka, velika je šansa da tako nešto više nikada nećete uraditi.
Isto tako, treba praviti jasnu razliku između osobe „koja zna za stid“ i sramežljive osobe. Sramežljivi su mnogo bliži bestidnim ljudima, nego onim ljudima koji stid doživljavaju kao moralnu, etičku i duhovnu kategoriju. Sramežljivi bi trebali da se stide svoje sramežljivosti, odnosno da se stide nedostatka hrabrosti i volje. Od bestidnih ljudi- samo šteta, od sramežljivih- najčešće nikakva korist.
Svaka ljudska mođ sastavljena je od vremena i strpljenja- Onore de Balzak
Vreme! Kada bi bili svesni koliko je ono dragoceno, koliko brzo prolazi, koliko je nepovratno i koliko ga uvek malo ima- možda bi se prema njemu odnosili sa više pažnje i poštovanja! Vreme je naš najvredniji resurs! Ako neko uvredi vas, vašu domovinu, veru, čak i vašu porodicu, ne znači da su kavga ili rasprava nužno jedina rešenja; takođe, ne znači da po svaku cenu trebate okrenuti glavu od takve osobe. Ipak, ako neko uvredi vaše vreme, odnosno ako pokaže nepoštovanje prema njemu, imajte na umu da na taj način gubite ono što više nikada nećete moći da vratite. Nepoštovaoci vašeg vremena stavljaju vam do znanja, da im ili nije nimalo stalo do vas, ili da prema vama gaje jedan tihi- ujedno i najgori oblik prezira. Vreme je sve! I način na koji se odnosite prema njemu više nego bilo šta drugo govori o vašem samopoštovanju i samopouzdanju, vašim željama i ambicijama, vašoj hrabrosti, ali i o vašoj svesti o prolaznosti života, odnosno o svesti da vaš interval od kolevke do groba ne mora biti prazan i bezličan. Nije za džabe jedan mudar čovek rekao: „U životu je najteže čuvati tajnu, podnositi nepravdu i korisno iskoristiti vreme“. Gledajte da vaše vreme bude iskorišćeno i potrošeno, a nikako izgubljeno. Ne plašite se svojih snova, ili bilo čega drugog- naravno poštenog, što bi vama potencijalno moglo da donese sreću i spokoj. Borite se za to. Vreme je vaš saveznik, a strah je vaš najveći neprijatelj. I baš apropo straha i činjenice da su ljudi najčešće bojažljiva bića koja lako odustaju od svojih snova, i koji time što dižu ruke od vremena koje im je dato pristaju da svoj život svedu na životarenje, već pomenuti dr Sigmund Frojd je rekao: „Običan čovek je samo smežurani deo onoga što bi mogao biti“.Potrudite se da vi budete ono što zaista možete, i da jednog dana ne dođete u situaciju da žalite za izgubljenim vremenom. Trud, rad, vera i strpljenje. Vreme vam je dato, vi njemu dajte sebe i budite strpljivi.
No, kada smo već kod velikih reči velikih ljudi, greh je da u priču ponovo ne uvedemo možda i najvećeg književnika svih vremena Fjodora Mihailoviča Dostojevskog, koji je definiciju života dao u jednoj vrlo prostoj rečenici: „U životu je najvažnije usudite se“, rekao je Dostojevski. Na to je još dodao: „Na početku i na kraju, sve se svodi da li ste u stanju da se usudite, ili da li ste bili u stanju da se usudite? Usuditi se znači biti hrabar, odvažan, pozitivno ambiciozan, biti sanjar, biti borac; i sve to često uprkos svemu, kada je sve protiv vas. Želiš li određenu ženu ili određenog mmuškarca- usudi se i priđi. Želiš li određeni posao ili određeni uspeh- usudi se i kreni ka tome. Želiš li slobodu i pravdu- usudi se i zgrabi ih, zasluži ih. Želiš li da budeš na mom mestu (misleći na sebe)- usudi se i probaj. To koliko si pametan, obrazovan i talentovan, može da dođe do izražaja i može imati značenje samo ako se usudiš i kreneš ka nečemu“. Zato i vi dragi prijatelji zaista nemate razloga da na život gledate drugačije. Konkretno i u ovoj 2021. godini percipirajte: ko ste, šta ste, i šta želite da budete? Pogledajte se u ogledalo, priznajte sebi šta se već mora priznati, i usudite se da krenete na svoj put! Bavite se sobom; hodajte stazom ljubavi; ne amputirajte stid i veru iz svog bića- trebaće vam, i naravno, koristite svoje vreme. Samo hrabro, pozitivno, odvažno, i svom snagom napred. Osetićete da već na prvom koraku dišete bolje. Osetićete da pored vazduha dišete i svoj život. Srećno!
Izvor: konkretno.co.rs
