Svaka staza, bila ona lepa ili ružna, ima svoj početak i kraj. Polako se bliži kraj staze kojom smo koračali četiri godine.
Nekada smo žurili možda čak i trčali napred, a ponekada zastajali nadajući se da će neki momenti trajati večno. Znam da neće, da sve prolazi, ali kao da potajno želim da ostanem tu, blizu cilja, da još malo uživam u svemu tome. Sećam se svog prvog školskog dana, neizvesnosti, strepnje, možda čak i malog straha kako će mi biti u školi. Posmatrao sam lica budućih drugara i pitao se da li i oni razmišljaju kao i ja. Sa druge strane katedre učitelj i učiteljica, osobe koje su nas povele stazom čijem se kraju sada bližimo. Naučili smo ne samo da čitamo i pišemo, sabiramo, oduzimamo, množimo i delimo, već i kako da budemo dobri drugovi i da pomognemo. Ono najvažnije što smo naučili, a što još uvek učimo i učićemo, je kako da budemo dobre osobe. Pored učenja bilo je najviše smeha, manje tuge i prvih razočarenja. Moram priznati, bilo je i prvih suza, da li zbog ocena, ružnih reči ili simpatija ne znam, ali znam da će se sve to zaboraviti. U sećanjima će nam ostati samo lepi trenutci koje ćemo možda jednog dana prepričavati. Odrasli smo, postali odgovorniji, samostalniji, neki od nas i uporniji, ali smo još uvek deca koja se iskreno smeju i raduju. Neki od nas naučili su da prihvate i poraz i kritiku, da ustanu kad padnu, da se bore za neke svoje ciljeve, još jednu peticu, maksimalnog genijalca, ili najka. Da li smo naučili da novakujemo, kako kaže naš učitelj, ne znam ali mislim da će to pokazati vreme.
Došli smo do kraja četvrtog razreda i ove staze duge četiri godine. Zaboravićemo suze i prva razočaranja i krenuti dalje, znajući da će biti novih, možda ne zbog ocena ružnih reči, već zbog nečeg drugog što ćemo isto tako prepričavati. Pamtićemo lepe trenutke i čuvati ih kao drage uspomene.
Autor: Nikola Jovanović
Odeljenje IV1
Učitelj: Zoran Todorović
OŠ „Radoje Domanović“ Kragujevac
