Doviđenja do sledeće jeseni!
Ako vam nije žao cveća,
pustite ga da uvene.
Uvenuše mnoga, uvenuše mnogi,
a duše im ostale iste.
Zar ima ikoga ko u slast govori
o tome kako su samo prljave jeseni čiste?
Izmisliše nove lepote,
a mi ni stare ne videsmo lepo.
Ko vas je pitao umete li
da od jeseni napravite leto?
Doviđenja do sledeće zime!
Grejalo me one zime tvoje ime
i ruka ispod kaputa
i oko plavoga neba
i srce od leda.
Osvrni se za mnom,
nisam na drugom kraju grada.
Jesmo li živeli, lepoto draga
ili smo zavejani nestali bez traga?
A ko zna hoće li i biti leta?
Doviđenja, zavejana stada!
