Mnoge evropske zemlje priznaju neformalna znanja i omogućavaju lakše sticanje diploma za one s velikim radnim iskustvom, u Srbiji smo tek na početku ovog procesa.
Foto: Pixabay
Da li neki računovođa sa srednjom školom i dve decenije radnog iskustva, kada ostane bez posla, mora da polaže prijemni ispit na odgovarajućem fakultetu ili fakultet treba da prizna njegova prethodno stečena znanja i omogući mu upis bez prijemnog? Ili čak da mu omogući da ne ide na predavanja nego samo da polaže ispite.
U nekim evropskim zemljama, sa strategijom priznavanja prethodnog učenja, ovakva mogućnost postoji, a o tome je organizovana rasprava na sednici Stručnog tima ministarstva prosvete za reformu visokog obrazovanja (HERE team). Uvodničar u raspravi, profesor Siniša Đurašević, sa Biološkog fakulteta, naveo je da 27 evropskih zemalja primenjuju, u manjoj ili većoj meri, ovaj sistem priznavanja prethodnog znanja, ali u Srbiji on uglavnom nije prihvaćen, osim što se ponegde priznaje neformalno poznavanje stranog jezika.
I u drugim zemljama različito se odnose prema znanju stečenom mimo formalnog obrazovnog sistema. Negde priznaju delimičnu kvalifikaciju, negde omogućuju upis u odgovarajuću školu. Negde se priznaje kvalifikacija radničkih zanimanja (npr. zavarivački poslovi), a negde, poput Francuske, do ovakvog načina sticanja kvalifikacija dolaze rukovodioci. Đurašević kaže da otvaranje evropskih zemalja prema prethodno stečenim znanjima treba posmatrati kao deo ukupnih reformi obrazovanja, pa i visokog, čija je jedna od dimenzija – školovanje sa smanjenim troškovima. Otuda bolonjske trogodišnje škole, ali i pomenuto formalizovanje već stečenih neformalnih znanja.
Da li Srbija treba da pođe za ovim iskustvima i sama izgradi sistem priznavanja neformalnih znanja? Profesorka Nada Kovačević, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu, kaže da prema takvoj praksi treba biti obazriv. Ona smatra da ne bi trebalo priznavati punu kvalifikaciju nego eventualno delimičnu, štaviše to bi mogao da bude samo jedan od načina prijema u neku školu a ne i put sticanja kvalifikacije, jer kod nas se, kaže, i inače pojednostavljuje dobijanje diploma i „idemo ka njihovom brzom sticanju, što ne mora uvek da bude dobro”.
– Poznat je primer gospođe koja je deset godina brinula o bolesnim roditeljima, pa je tražila da zbog tog svog iskustva odmah upiše treću godinu medicinskog fakulteta – primetila je dr Kovačević, ali je profesor Dragan Domazet, rektor Univerziteta Metropolitan, naveo da ipak treba naći pravu meru između potrebe za priznavanjem znanja onih koji ih stvarno poseduju i onih koji bi tako hteli da se nepravedno okoriste.
– Kod nas na informatički program dolaze deca koja o tom programu mnogo znaju, ali moraju da gube vreme na početnim predmetima jer im se ne priznaju neformalna znanja. Moramo da gledamo na suštinu a ne na formu, konstatovao je Domazet, ističući istovremeno da bi institucije koje bi priznavale takve kvalifikacije trebalo da budu interesno potpuno neutralne.
– Zašto sve zaustavljati samo zato što postoji opasnost od zloupotreba? Zato više verujem u objektivan nadzor koji će lako utvrditi ko je lopov, a ko pošten – rekao je ovaj rektor.
Miroljub Radojković, profesor Fakulteta političkih nauka, pomenuo je, međutim, još jednu dimenziju priče o diplomama: za liberalni sistem one su sve manje važne jer taj sistem ne traži papire nego praktična znanja.
Kad dva predmeta opterete godinu
Na godinama na kojima postoji mnogo obaveza studenti lakše prekidaju studije, iako bi možda već sledeće godine bili rasterećeniji. Odrediti pravo opterećenje studenata veoma je teško, rekla je dr Marija Kuzmanović, profesorka Fakulteta organizacionih nauka, u raspravi o drugoj temi na skupu, posvećenoj tzv. ESP bodovima i „studentskim opterećenjima između teorije i prakse”. Dešava se da se na nekoj godini studija pojave dva predmeta koji opterećuju rad studenata i prave problem za dalje studiranje, primetila je Kuzmanovićeva ističući da je od velikog značaja obezbediti suštinsku ravnomernu opterećenost mladih akademaca. U raspravi je međutim ukazano na to da sistem akreditacija studijskih programa često zanemaruje suštinu, a bavi se formalnim aspektima rada visokoškolskih ustanova i opterećenja studenata.
Izvor: politika.rs
