Masnoće se neopravdano i nepravedno optužuju da su glavni krivci za nekontrolisanu gojaznost, dijabetes i kardiovaskularne bolesti.
Međutim, protein, ugljeni hidrati i masti su nužni za zdravlje i stabilno funkcionisanje organizma. Zdrave masti jedan su od osnovnih elemenata organizma, koji doprinosi čovekovoj vitalnosti, vitkosti i energičnosti, a pogotovo su nužne za rast i razvoj dece.
Kad ne unosimo dovoljno zdravih masnoća u organizam, nedostaje nam energija za normalno funkcioniranje metabolizma. Neke od njih, kao što su trans-masti, ipak imaju loše posledice na zdravlje i mogu uzrokovati teške zdravstvene probleme.
Šta su masnoće?
Masnoće ili lipidi su organski sastavi, netopivi u vodi, a dele se na zasićene i nezasićene. Pojednostavljeno – one koje na sobnoj temperaturi ostaju u krutom stanju su zasićene masti, dok su nezasićene one koje su na sobnoj temperaturi u tekućem stanju. To pravilo, međutim, ne vredi za namirnice, nego samo za čiste masti.
Dobre masti
Zasićene masnoće uglavnom se nalaze u hrani životinjskog porekla, mesu, jajima, svinjskoj masti, maslacu, mlečnim masnoćama i u nekim tropskim biljkama i uljima kao što su kokosovo, palmino ulje i kikiriki. Zasićene masnoće pogodne su za pripremu hrane jer su pri visokim temperaturama stabilne. Prirodne masnoće životinjskog porekla nisu opasne po zdravlje, one su važan deo ljudske ishrane.
Nezasićene masne kiseline dele se na jednostruko (mono) nezasićene i višestruko (poli) nezasićene, objašnjava zivim.hr.
Jednostruko nezasićene masne kiseline na sobnoj temperature su u tekućem stanju, dok na hladnom mjestu dobivaju nešto krući oblik. Naći ćete ih u maslinovom ulju, avokadu, orašastim plodovima, a pogodne su za zagrevanje jer su pri višim temperaturama relativno stabilne.
Višestruko (poli) nezasićene masne kiseline prevladavaju u svim biljnim uljima (osim maslinovog i kokosovog), a ostaju u tekućem stanju i kad su na hladnom mestu. Ta ulja nisu prikladna za zagrevanje jer su vrlo osetljiva na visoke temperature i na prisutnost vazduha. Prilikom oksidacije stvaraju se vrlo štetni spojevi koji uzrokuju upalne procese pa konzumacija ovih ulja kad užegnu može imati loš učinak na zdravlje. U takva ulja ubraja se, na primer, laneno ulje.
U ishranu bi trebalo da uvrstite što više namirnica koje sadrže dobre masti.Kvalitetne masti ubrzavaju metabolizam, podstiču sagorevanje masnoća, delujući dobro na kardiovaskularni sastav i smanjuju rizik za bolesti srca, smanjuju glad, prave ravnotežu u količini holesterola, štite mozak, hrane kosu i kožu.
Loše masti
Trans-masne kiseline su veštački proizvedene masti kojima je svrha konzerviranje hrane. Ulavnom se nalaze u prženoj prerađenoj hrani, čipsu, prženim krumpirićima, kokicama. Trans-masne kiseline podižu nivo lošeg holesterola u krvi, uzrokuju dijabetes i gojaznost, ali još je opasnije to što su kancerogene. Zato treba imati na umu da su prženi krumpirići nezdrava hrana, i koliko god ih vi voleli, budite umereni.
Nažalost, ove su masti sve zastupljenije u modernoj ishrani, jer se ljudi često hrane po restoranima brze hrane koji njima obiluju. Trans-masnoće loše deluju na zdravlje, debljaju i izazivaju upale i delom su krivci za najveći broj hroničnih i neizlečivih bolesti među ljudima.