Nihar Ranjan Das, (Indija) magistar ekonomskih nauka, pesnik, dramski glumac, scenarista urednik časopisa za književnost Ghorsowar, koji izlazi od 1989. Godine, a od 2020 je dobio i svoju elektronsku varijatnu.
Zastupljen u mnogim indijskim i svetskim antologijama, prevođen na više svetskih jezika.
Razgovor i prevod: Valentina Novković
Šta je za Vas umetnost, na koji način utiče na čovečanstvo?
Za mene je umetnost ekspresija uvida pomoću kojih umetnik stvara ideju u ljudskom umu koja inspiriše na kreativnost.
Kada ste napisali prve stihove, šta Vas je inspirisalo?
Počeo sam da pišem u školskim danima, potom mnogo više tokom studija, moja majka i profesori su me najviše inspirisali.
Čega se sećate iz detinjstva, zbog čega je važno da sačuvamo unutrašnje dete tokom života?
Od detinjstva se stvara naš svet mašte, razmišljamo o drveću, rekama, životinjama, planinama, šumama, kiši, oblacima, zvezdama na nebu… Iz takvih razmišljanja se stvara umetnički pogled na svet u dečjim glavama zajedno sa obrazovanjem i sportom, mi odrastamo sa tim idejama, tim svetom mašte. Neko pise stihove, neko komponuje, neko peva, izvodi predstave, neko slika, svira, vaja posvećuje život traganju. Te sadane (Sadhana) nam daju mir.
Uz koje knjige ste odrastali?
Uporedo sa studijama, mnoge knjige su obeležile moj život, učile me da razmišljam, nekad su to bile biografije poznatih ljudi, novele, poeme, drame koje su me mnogo puta odvele u drugačiji svet.
Na koji način doživljavate pesnika?
Pesnički prostor se veoma razlikuje od prostora drugih ljudi. Pesnici svojom dalekovidošću i osećanjima stvaraju istinu, mislim da nema ništa svetije od poezije, ona govori o ljudima, samo pesnici mogu da sklone ljude od svih zala ovog sveta. Ali, u današnje vreme je broj takvih pesnika sve manji. Danas je svako zauzet time da reklamira sebe i da se bavi sobom. Pesnik treba da ide među ljude, da se upoznaje i razgovara sa njima.
Sarađujete sa mnogim pesnicima sveta kao urednik elektronskog časopisa za književnost Ghorsovar literari magazine, o čemu pesnici najčešće pišu, kakvom su pesničkom izrazu skloni?
Pokrenuo sam književni veb magazin Ghorsovar u vremenu Kovida. Pre toga, Ghorsovar je izlazio ina engleskom kao štampani časopis još kada sam ja bio na koledžu 1989. Kada sam pokrenuo veb magazin Ghorsovar, to je bilo samo prvo izdanje sa pesmama bengalskih pesnika iz Indije.
Nekada se čini da pesnici imaju ceo svet kao dom, pesnici nemaju neko posebno mesto. Pesnik je građanin sveta. Od ove ideje sam započeo rad veb magazina. I od Vas sam dobio toliko inspiracije koja me je ispunila, do danas sam upoznao pesnike iz 84 zemlje sveta, upoznao ljude velikog uma poput Vas, ovo je veliko dostignuće mog života. Neophodno je napomenuti da smo danas urednici našeg lista i dr Chandrani Chovdhuri, koji je profesor biologije na koledžu,kao i dr Parthapratima Pana, istaknutog pesnika i lekara. Prilozi koji dolaze u naš veb magazin su svakako veoma kvalitetni, način na koji pišu poeziju u novim okvirima je za divljenje, ali ponekad moramo da izostavimo neke pesme kojima nedostaje dubina razmišljanja.
Koji benglaski pesnici su najviše uticali na Vas?
Pesnik Jibanananda Das, svetski poznat pesnik Tagore koji je dobio Nobelovu nagradu je bog mog stvaralačkog sveta.
Jedan ste i od urednika antologije svetskih pesnika koja je predstavljena na festivalu u Puji. Koliko je pesnika učestvovalo u antologiji, da li je urednički tim imao težak zadatak da odabere najbolje pesme?
Antologija svetskog pesništva sadrži pedeset pesnika, iako smo sa pripremama krenuli na vreme, malo smo kasnili zbog smrti mnogi dragih članova našeg časopisa, ali je rad na antologiji pri kraju. Svaka pesma u antologiji je izuzetnog kvaliteta.
„Pesma počinje kao knedla u grlu, osećaj nepravde, nostalgija za domom, ljubav“, napisao je Robert Frost. Kako nastaju Vaše pesme, imate li neke rituale?
Iz usamljenosti se rađa životni bol, tuga, ljubav, poezija. Svaka umetnost koja ne primi vrelinu tuge neće se širiti kao vatra. Ima tuge u životima ljudi zato oni neprestano traže sreću.
U čemu je smisao življenja?
Mislim da život nije samo da usrećite sebe . Velika je radost u žrtvovanju života za ljude. Moja finansijska situacija je veoma loša, ali nisam tužan zbog toga, jer znam da bogatstvo nije glavna stvar u životu, glavno je učiniti nešto za ljude, za svet, za sledeću generaciju, u tome vidim smisao.
