Dragi čitaoče, došlo je vreme da se bude iskren. Dobro, autor ovih redova se često trudi da bude što je moguće iskreniji, ali vreme je za naredni nivo iskrenosti, onaj koji zahteva priznanje.
Dame i gospodo, ja… nikada ranije nisam čuo za Smileta Cvetanovskog.
Razočarani ste, znam. Evo, sledi pojašnjenje. Cvetanovski je makedonski strip-autor za kojeg nisam ranije čuo, ili da budem precizniji – za kog nisam čuo do ove godine, kada sam ga zapravo upoznao. Čovek koji je generacija mojih roditelja maltene, rođeni umetnik, kreativna duša. Bilo je potrebno manje od sat vremena… ma, manje od pola sata i pola krigle piva da se uortačimo kao rod najrođeniji. Uspeo sam tu da zaradim čak dva crteža i razglednicu crtane njegovom rukom! Dobro, i jedan strip, koji sam uredno platio i dodatno zalio novu kupovinu pivom.
Taj strip je, verovali ili ne, prvi samostalni strip album ovog još malo pa pedesetogodišnjaka. Krasi ga ime „Stapče i Šiška“ i priča je o dva ortaka, jedna debelina od čoveka i jedna mršava metla od kose. Najnoviji je u nizu strip albuma najbolje (i maltene jedine) izdavačke kuće pretežno za makedonske stripove „Strip Kvadrat“, i kao svi prethodni albumi, tretiran je sa respektom poput Rokija Balboe u borbi sa Apolom Kridom. Uz to, ovo nije jedna vezana priča – ovo je kolekcija „best of“ kratkih stripova nedeljnih epizoda istoimenog stripa. Ne sećam se tačno da li su izlazili u online ili u štampanoj formi, znam samo da je jedna firma u pitanju i da Smile nije od istih uspeo da izvuče sve epizode koje je hteo da smesti u album.
No, da se bacimo na sam strip. Kao nedeljne epizode, svaka tabla je priča za sebe i nosi formu vica, u staroj dobroj tradiciji Dika Brauna ili Džima Dejvisa. U ful koloru je, čak i sa nekim foto-pozadinama taman toliko editovanim da izgledaju kasvetno. I naravno, glavni akteri su uvek Stapče i Šiška, bilo sastavljeni bilo odvojeni.
Pomenuta gospoda su prijatelji. Jedan je odeblji čova koji je radnik i lenjivac u isto vreme, kome žena sigurno nabija rogove i koji, i pored toga, zna kako da se zabavi. Drugi je kosmati propali roker, kome žena sigurno nabija rogove i koji, i pored toga, zna kako da zbari drugu ženu. Kada se sastanu, Stapče i Šiška retko kada zaobiđu da temu za razgovor načine zanimljivom.
A koje su im teme? Pa pretežno iste – sport, žene, dnevna politika, žene, hrana, žene, najnoviji trač ili ispad, žene, žene, nostalgična prisećanja… pomenuh li žene? Dobro, pošto je većina fora (tipa 85% u ovom albumu) usredsređena na intimne i javne odnose mužjaka i ženki ljudske vrste.
Ostatak odlazi na političke stripove, i ovo je zasigurno najveći nedostatak albuma. Sam Cvetanovski je pominjao javno koliko i privatno da su mu stripovi sa tom tematikom dosadni. Ove konkretno što su objavljeni je forsirao tadašnji urednik. Vidi se da su neorganski utnute u poduniverzum dva probisveta i da pretežno služe da propagandišu ovu ili onu stranu.
Cvetanovski nije neko ko time želi da se bavi svojevoljno. On je, štono bi rekli, punokrvni muškarac – pivo, žene i mastan vic. Ovamo golo devojče, ovamo pak ogoljena iskusna žena, a s ove strane jeftini lokalni fudbal i „Skopsko“ u ruci, uz poneki stih Bijelog Dugmeta. Ništa nigda lepše. Osnovni nivo zabave, A1. A samo takva postavka i može da funkcioniše sa junacima ovog stripa. Šiška ne bi bio Šiška da ne vojevuje intelektualno-fizičke megdane sa privlačnom suprugom. Pa Stapče ne bi bio Stapče da povremeno ne ožeže po onima na vrhu – na ekonomskoj osnovi, ne na političkoj. Uz to, kao i svaki korpulentni lik iz stripa, voli da pojede. Do te tačke da bi ženu ostavio za dobar biftek.
Šiškina žena je pored ove dvojice najprominentniji lik. Inteligentnija je nego što joj izgled nalaže, i što je možda važnije poznaje Šišku u milimikron. Samim tim, ako ga uhvati u nedelu, zna koje dugmiće da stiska da maksimalno izvuče krivicu. Ako pak sama biva uhvaćena, zna kako da izdejstvuje pozitivan odgovor i živu glavu. Mudrovanje ovo dvoje je možda i najsvetlija tačka ovog albuma.
Možda je i dobro što ranije nisam čuo za Smileta Cvetanovskog. Ovako je to postalo užitak koji je čitanjem „Stapčeta i Šiške“ samo porastao. Tačno se vidi – izuzev spornog dela albuma – da je ovo onaj visceralni storiteling svojstven majstorima komičkog izraza. Onaj koji ne štedi ni čitaoca, ni likove. Nebrojeno puta će, bilo Šiška bilo Stapče, bilo obojica odjednom da, po narodski, najebu – ili, po makedonski, на‘ебу. Nebrojeno puta će nečija stražnjica da strada zbog njih. A desiće im se i ponekad da se živi smore. Dobrodošli u pravi život, pretočen u nedeljne table komedije.
I da, namerno nema konkretnih situacija navedenih u ovom tekstu (sem možda par, koje su taman toliko maglovite da nećete odmah pogoditi koje su i gde su) zato što, dragi čitaoče, ne želim da napraviš istu grešku kao i ja. Ne bih da predstavljam Smileta Cvetanovskog nadalje ovako – upusti se u njegov rad i učini sebi uslugu. „Stapče i Šiška“ je nama mužjacima – a donekle i njima ženkama – neophodan. Jer ništa nije neophodnije od iskrene, neiskvarene zabave.
