Ako te zanos druge mladosti ponese
nemoj dopustiti da snim za nas.
Budi jednom muškarac
koji u oči gleda prevoljenu ženu.
Kaži mi da je sve na njoj lepše
i da njene ruke milostivo daruju svet.
Viči, preti
ako treba protresti srce i dušu;
jer ne postoji niko pomiren sa ubistvom detinjeg sna,
niti može iko svesno ubiti lik heroja
iz mašte.
Ako te zanesu bujne njene usne,
kao što su nekad moje bubrile od
sokova maline,
ne sakrivaj osećanja pred onom
koja te je stavila na tron;
Jer nikada dvaput neće biti isto…
Možda ćeš njoj biti prosjak,
i zavoleti ulogu potčinjenog.
Panike starenja
možda neće razumeti prirodu ljubavi.
A, ne znam ni ja baš sve nauke o tome
kako se ljubav pretvara u mržnje.
Moji zanosi su sad pesmino čedo.
Ako te strast zanese,
nauči i mene
kako leptire ponovo pustiti pod kožu
i vratiti sjaj travi,
gde smo jednom ispili sve rose.
