Kako se sručilo nebo
u noći Sv.Jovana!
Hiljade pahulja trebalo je rasporediti
za vreme,
u minijaturi okopnelog.
Hodala si u transu zaledjenim trotoarom.
Kaljave ulice obeleo je sneg.
Sećaš se imitacije kaljeve peći
improvizovane od bojlera,
koji je šturom toplinom osvetljavao dnevni boravak…?!
Prethodno prostoriju
za konobarice u pokušaju.
A, zašto bi se sećala mojih otkravljenih dlanova, u pocepanim rukavicama…?
Curio je sneg, s bukovog trupla,
tek donetog sa seče…
Dete je plakalo u susednoj sobi.
TA peć teskobno grejala ranjene duše,
dok sam smišljala bajku za laku noć.
Jer ni deca nisu verovala u priče vešca.
A, liptio je sneg,
kao u inat promašaju kalendara
ili da pokaže tragove zveri…?!
Koliko iluzorno greje gusani kamin
u zamenu za bojler-peć!?
Ili, ne pročitana literatura M.Jurić Zagorke, L.Zilahija…, B.Stankovića;
spakovana u kontejneru, za kaznu ili ne znanje?
Hej,
briga te, kažeš
dok januari pucaju u prazno
ko nosi patrljke miraza u zardjalim kolicima za otpad.
Čije rane otkravljuje kišni bog.
Pred svaku zimu, časovnici unatrag prevrću kazaljke.
Kukavica izvrne postavu.
Hej, ti spavaš, mirno kao vuk u jagnjećoj koži!
Ponekad i sama pomislim
čije su to ostaci koji narušavaju stečeni mir.
…
Padao je sneg, i opet će januar.
Hej, zatvori vrata,
hladno mi je ponovo.
