Jednom kad zaboraviš
gde si svojski žurio
ugrišće te sekutić
zaboravljenog deteta.
Trzaćeš se na oholi glas maćehe
čiji si neuspeh od početka bio.
Oca će ti ,,razvlačiti u ustima“
oni koji su od njega manje znali
I boleće te ta duhovna nadmetanja.
Osetićeš se ogoljen i sam
ko žirova kapica zaturena u jarugi.
*
Jednom kad potraže nemoguće
od uvelog lista,
pustićeš da te vetar zbaci sa suve grane.
Učiniće ti se hladnim jalovo gnezdo
gde su utihnuli ehovi.
Mislićeš na čas, tu sam bio srećan
a zamka će škljocnuti u trenu
i zarozati tek ušiven šav.
*
Jednom kad ti rane odrastu
vraćaćeš se u ladoleža bašte
potpuno belih krila,
a pitanje je da li su Bog tvoj i njihov isti.
Ako si sit, voleli bi da si žedan,
da ti oni odmere koliko i šta želiš.
*
Tad zadnji kamen skloni s puta
pa makar zjapila crna rupa,
jer san je bio samo tvoj.
*
I ne daj se Nensi.
