Pratile su me svite leptirova
u tvom naručju.
Paževi sipali s lišća palme
kapljice sokova na moje usne…
Škripala je zemlja
dok si me ljubio,
nebo se vrtelo …
Nestašna dečurlija
gazila je nektare smilja,
livadom orošenom
govoreći:-
Obuci me za dane decembra…
I sad razlažem komade odeće na sebi;
Paževi su postali umorni,
leptiri učaureni slute.
Zemlja je napukla na ďvoje.
Nebo se podkrade u moje nesanice
udišući jesenje omaglice.
Zagrljaji se otope
ko kap rose na trepavici…
i deca pobegnu u zemlju čuda;
gde sve liči na uživanje.
Nerandža Kostić: Uživanje
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Nerandža Kostić
Rođena 1965. u Požarevcu, živi u Donjem Milanovcu. Januarsko dete srećnih roditelja i srećna majka, nezaposleni likovni tehničar koji piše poeziju.
,,Rođen si slučajno i život su bacili slučajno pred tvoje oči kao bajku, naučili te da bezbrižno letiš prostranstvima plavim sve do zvezda...al nisu rekli: Jupiter je daleko i Bog i vila…Sreća neobećana, a život tvoj samo jedan!!!”
