Oprosti mi snagu
kojom se uprtiše
godine šuplje
k’o iscurele oči…
Sve gledah vraže
u tvoje crvene pokrove
i bejah srećna lažno.
Oprosti mi tuge
što te gledahu
preko duginog mosta.
Nikada ne videh vraže, veću vatru
do li u zagrljaju tvom,
kad bejah ženom.
Oprosti mi molitve šture,
što sumnjah u milošte božije,
dok ljubljah vraže,
usne tvoje žeravice.
Dadoh ti iskreno srce
za srce vučice
što se gleda s mesecom samcem…
Oprosti očima mojim
što više nema šta da istekne
od razočarenja.
Nerandža Kostić: Oprosti
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Nerandža Kostić
Rođena 1965. u Požarevcu, živi u Donjem Milanovcu. Januarsko dete srećnih roditelja i srećna majka, nezaposleni likovni tehničar koji piše poeziju.
,,Rođen si slučajno i život su bacili slučajno pred tvoje oči kao bajku, naučili te da bezbrižno letiš prostranstvima plavim sve do zvezda...al nisu rekli: Jupiter je daleko i Bog i vila…Sreća neobećana, a život tvoj samo jedan!!!”
