Istina je da smo se opekli
vatrenom stihijom
i sad nemamo poverenja
u vlastita srca.
Istina je da su oblaci
isuviše prisno prišli očima,
pa niko ne razlikuje kišu od suza…
I taj plićak
u kome se praćakaju
ribe,koje smo držali na suncu.
Taj hlad,od visokih jela,
koje rastu na uštrb senki,
vrisak onemelih travčica
u novom listanju;
Sve je lažnog sjaja.
Ne huli,sebi kažem,
dok kapije otvaraju puteve
posute ružama.
Istina ima dve strane ogledala;
U jednoj ostavljene slike…
u drugoj,
ono lice, koje želiš da vidiš .
