Htela bih zaključati lepe reči
za neko sutra.
Zaustaviti kap vremena
za svečani Dan.
Volela bih da te sretnem
na kraju svih puteva,
na ušću mirnih reka
kad vode sigurno uplove
u večernji slap…
Zaigraju odblesci povečerja marginom
I iva grane
senkama sakriju ljubavnike.
Htela bih sačuvati šapat
za iskreni zagrljaj
za damar u damaru…
Kad svi brodovi do luke stignu
da ćutim reč
koju tebi čuvah u zenici…
Nerandža Kostić: Čuvam ti Reč
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Nerandža Kostić
Rođena 1965. u Požarevcu, živi u Donjem Milanovcu. Januarsko dete srećnih roditelja i srećna majka, nezaposleni likovni tehničar koji piše poeziju.
,,Rođen si slučajno i život su bacili slučajno pred tvoje oči kao bajku, naučili te da bezbrižno letiš prostranstvima plavim sve do zvezda...al nisu rekli: Jupiter je daleko i Bog i vila…Sreća neobećana, a život tvoj samo jedan!!!”