Pitaj me sutra,
zašto su boje mojih olovaka mlake
od umakanja u…razlivenost topline…
Pitaj me
koji je juče bio dan,
a koji je sutra …po redu…
Danas želim malo odmora
od kusuranja.
Hoću da obučem ,,onu“ haljinu,
u koju već dugo
ne mogu nikako da se uvučem,
hoću da ispravim kičmu
od sedenja u neudobnoj stolici
i da protegnem ,,prst sudbine“.
Hoću da mi sto puta bar kažeš
da sam ti lepa…i da nije bitno što
mi kilogrami ,,cure“,
po nekad savršenom telu…
I da čujem
kako su mi ulepšali prostor
radni stolovi,dostojni dubine džepova.
Pitaj me sutra,
šta mi je podgrejalo olovke
i od čega prestaju da sipkaju letnje kiše.
Mogu li da prekinem dementni sukob
neimanja i ostavštine;
kad zaboravi
postaju rupe,
a dani beskrajni špaciri odbijanja posluha.
Buntovni su mi koža ,kosti i meso,
u olupini podivljalog života .
