Srna koja juri poljima mog ropstva, nižu se dosadni jutarnji pejzaži.
I danas ti pevam o želji da odem iz kaveza prirode.
Guši me čist vazduh, na suncu mi krv provire.
Zatvori me među zidovima slikarskog platna,
Hoću da budem samo podražavanje izloženo u galeriji tuđih života.
Neprirodna želja
Ana Mutavdžić
Završila sam književnost, a slikam. Predajem deci, a celog života učim. Ne volim vožnju, a celog života putujem. Stalno se dvoumim, ali uvek znam šta hoću.