MUČENIK
Pred svako obraćanje javnosti, premijer je ručavao u restoranu vlade. Uvek je poručivao isto jelo. Leskovačka mućkalica, dodatno ljuta i obavezno vrela i jedna kesica bibera. Dok bi ga novinari nestrpljivo čekali, on bi u jednom dahu progutao ručak i odjurio u toalet. Zatvorio bi se u kabinu i izvadio biber. Odjeknulo bi snažno ŠMMMRRK zatim tiha psovka pa kijanje. Par minuta kasnije bio je pred kamerama obaveštavajući građane da je situacija teška i da će biti još gora, ali da će se on boriti za njih po cenu svog života.
Građani su svim srcem prihvatali nove mere štednje i nije im padalo na pamet da se bune ili sumnjaju u vođine reči. A i zašto bi kada su ih njegovo crveno i oznojeno lice, krupne suze, promukao i tužan glas opijali i uveravali da će ih on zaista spasiti. Saosećali su sa njim obećavajući mu u sebi glas i na sledećim izborima.
