BRAĆA
Autobus GSP-a. Beograd. Linija devedeset pet. Dve, jedva punoletne, osobe razgovaraju prilično glasno.
– E brate što me iznervirala ona srpkinja. Stvarno je kreten brate.
– Jao brate stvarno je jadna. Mene će sutra da pita.
– E brate ’ajmo u staro školsko da blejimo malo.
– Ne znam, moram kod keve u trafiku da mi da neku kintu.
– Daj brate nemoj si smrad. Samo malo.
– Ne znam brate boli me glava.
– Ma brate ajde samo malo. Doći će cela ekipa.
– ‘Aj videću. Evo mi stanica. ’Aj ćao.
– Pazi brate obećala si.
– Dobro. Ti me brate zovi kad se budeš našla s’ njima.
