SREĆA
Nekada davno, na jugu Švajcarske, u jednom malom mestu sretoše se cura po imenu Muka i momak po imenu Jad. Kako se sretoše, tako se zaljubiše. Ah kakva je to ljubav bila. Nisu hteli da gube vreme pa se ubrzo i venčaše. Prva bračna noć im je poklonila četvorke. Dali su im sledeća imena: Nerad, Tuga, Nesreća i Rat. Nije prošlo mnogo, a sudbina im podari i trojke: Nevolju, Nemaštinu i Svađu. Muka i Jad behu presrećni. Ljubav im je još više jačala.
Na žalost, posle dosta godina sreća ih je napustila. Oboje su ostali bez posla, a decu niko nije hteo da im zaposli iako su bila fakultetski obrazovana. Živeli su od ušteđevine i socijalne pomoći, ali to nije bilo dovoljno za devetočlanu porodicu. Jad se malo po malo odao alkoholu dok je Muka pomišljala na presecanje vena.
Jednog jutra poštar im je doneo dva pisma. Prvo je poslala gradska vlast i u njemu je pisalo da u roku od dva dana moraju napustiti kuću jer im je oduzeta zbog dugova. Bili su očajni. Brišući suze Muka je pozvala decu da joj pomognu oko pakovanja. Drhtavim rukama, Jad je otvorio drugo pismo i bojažljivo počeo da čita.
Posle prvih redova, lice mu se naglo razvedrilo. Suze su opet krenule, ali ovoga puta radosnice. Dozvao je ženu i decu i saopštio im sledeće:
– Mili moji ne bojte se! Spaseni smo! Spaseni! – vikao je.
Gledali su ga začuđeno.
– Kako to misliš ljubavi, spaseni smo? – upita ga žena.
On joj je prišao, poljubio je i rekao:
– Da da dušo. Ovo pismo mi je poslala sestra Beda iz Srbije. Poziva nas da dođemo. Ima posla za svakoga od nas. Kaže da je to obećana zemlja.
– Pa zar Srbija još uvek postoji? – upita Muka.
– Postoji dušo, postoji i čeka nas. Hajde brzo spremajte se za put.
Još iste večeri krenuli su ka Srbiji. Sestra ga nije slagala. Čim su stigli zaposlili su svih devetoro. Brzo su napredovali i još brže postali dobrostojeća i moćna porodica, ne samo u zemlji već i van njenih granica.
