TRAGEDIJA SRPSKOG JEZIKA
Razgovor televizijske voditeljke i njenog gosta, ministra u vladi Srbije. Uzbuđena što joj je gost tako važna ličnost, drhtala je uz osmeh i tokom reklama.
– Vraćamo se u studio. Sa nama je i dalje ministar ekologije. Svi znamo, da kažem, slučaj o divljoj deponiji koja je negde prosto uzburkala onako našu javnost. Nekako se nameće pitanje gospodine ministre, šta se negde radi povodom da kažem ovog problema? Znam da se prosto nema para, ali prosto ovim ljudima se negde mora pomoći.
Ministar, smrtno ozbiljan uze vazduh i poče:
– Potpuno ste prosto u pravu. Znate, negde i ja saosećam sa tim ljudima, jer su prosto i oni onako u pravu. Mi smo preduzeli da kažem sve mere da im se prosto što pre negde pomogne. Nisu oni krivi što nekako žive blizu deponije koja prosto da kažem ne treba da bude tu.
Voditeljka ushićeno:
– Nekako mi je prosto da kažem onako drago da to čujem. Možete li nam nekako ukratko reći šta negde radite i kako ćete im da kažem pomoći?
– Poslaćemo prosto stručnjake da obiđu teren, jer negde mislim da je to najvažnije. Razgovaraće sa stanovništvom da nekako saznaju, da kažem, njihove predloge. Negde osećam da će se stvar brzo rešiti i da će ljudi da kažem biti baš onako zadovoljni.
Ona (pred onesvešćivanjem):
– Slušam Vas i baš onako se prosto da kažem negde radujem.
– Eto, trudimo se prosto negde da pomognemo. Zato smo nekako da kažem izabrani od strane naroda.
– Gospodine ministre, hvala nekako Vam negde na prosto gostovanju.
– Hvala prosto Vama negde na baš onako da kažem pozivu.
