Kada sam preuzeo na sebe intervju sa Nemanjom, nisam ni slutio koliko će biti izazovno svesti njegovu pozamašnu biografiuju u nekoliko skromnih redova. Samim tim u mojoj glavi su se neumorno nizala pitanja i smatram da je jedan intervju nedovoljan kako bi se predstavio život, rad i talenat mladog umetnika poput Nemanje. Zasigurno jedan je od retkih koji sa tako malim brojem godina ostavlja veliki trag za sobom svojim stvaralaštvom. Moglo bi se reći da je Nemanja čovek koji ima sve, a to duguje sebi, svom talent i pre svega uloženom trudu i ogromnoj ljubavi i poštovanju prema svom platnu. Nema sumnje da će Nemanja neumorno pomerati svoje granice, a mi smo tu da podržimo i ispratimo svaki njegov korak.
Nemanja Vučković (1990) rodom je iz Surdulice. Od svoje devete godine pohađao je i Likovnu radionicu Narodnog univerziteta kod akademskog slikara Vesne Marinković Stanković u Vranju, punih devet godina. 2012. godine diplomiranirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Nišu, a 2017. godine završio je master na slikarskom odseku i postao master likovni umetnik u klasi akademika Fehima Huskovića. Trenutno je na doktorskim studijama u oblasti slikarstva.
Iza njega su do sada dvanaest samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a učesnik je preko trideset grupnih izložbi širom sveta. Boravio je na mnogim likovnim kolonijama i simpozijumima, izlagao je i na šest bijenala.
Njegova dela nalaze se u mnogim privatnim i javnim kolekcijama. Većina radova se zasniva na traženju veze između energije prirode i ljudske energije u trenutku stvaranja. Njegov rad se povezuje sa slikarima fovizma i apstraktnog ekspresionizma. Slika i izlaže već više od dvadeset godina. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije. Njegova izložba koja se održala u Galeriji Kući legata biva nominovana za Politikinu nagradu za najbolju izložbu u 2021.godini.
Odakle želja za umetnošću, odnosno slikarstvom? Kako je Vaša priča počela?
Slikam od svoje pete godine. Još u vrtiću je vaspitačica primetila moj talenat. Tada sam krenuo na prve časove crtanja. Usavršavao sam svoj talenat kod lokalnih slikara, a onda sam se u petom razredu upisao u likovnu radionicu pri Narodnom Univerzitetu u Vranju. Pohađao sam je jednom ili dva puta nedeljno. Kada sam upisao gimnaziju, uporedo sam pohađao i likovnu radionicu kod akademskih slikara i baš u tom periodu sam stekao najveći temelj u klasičnom slikarstvu. Tako je počela moja priča, ceo svoj život slikam i posvećen sam umetnošću. Kasnije sam upisao fakultet, završio master na slikarskom odseku, a sada sam na doktoratu u oblasti slikarsta.
Možete li nam reći nešto više o Vašoj tehnici, šta ona tačno predstavlja i odakle ideja da se baš njome koristite u Vašem radu?
Radim uglavnom ulje na platnu, velikog formata, ali radim i akrilik. Velikim formatima želim da fokusiram posmatrača na sliku i da zaboravi na okruženje, da svu svoju pažnju usmeri na sliku, i tako stupi u dijalog sa njom. Ulje mi daje tu mogućnost da duže radim na slici, da bolje postignem sfumato, boje se sporije suše, i tako mogu da više razmišljam tokom samog procesa rada i dorađujem efekte, dok se sloj nije osušio. Ulje mi daje veću mogućnost za istraživanjem u pogledu stvaranja dubine samog prostora na slici. Nije baš zdravo slikati uljem, posto dosta miriše razređivač, i nije poželjno zadržavati se mnogo u toj prostoriji, zato tokom leta ja slikam ispred ateljea, a zimi u jednom ateljeju radim samo ulje, a u drugom akrilik, zato i imam dva ateljea.
Akrilik radim manje formate. Tu mogu da eksperimentišem mnoštvom slojeva i jakih temperamentnim potezima koji se brzo suše i daju mi mogućnost da istražujem u stvaranju espresije na slici , a s druge strane mogu da smirujem određene delove novim slojevima zato što se mnogo brže suše od ulja. Najbolje je kombinovati, raditi i uljem i akrilikom. To su potpuno drugačiji stilovi slikanja.
U Vašoj biografiji stoji da se radovi zasnivaju na traženju veze između energije prirode i ljudske energije. Opišite nam trenutak koji vas vodi u stvaranje?
Moje stvaralaštvo se zasniva na traženju i povezivanju ljudske energije i energije prirode. Želim da zaboravljenu i potisnutu energiju prirode vratim današnjem savremenom čoveku, da probudim u njemu želju za prirodom i prirodnim lepotama. Današnji savremeni čovek se dosta udaljio od prirode, ljudi se masovno sele u gradove, napuštaju svoja rodna mesta i zaboravljaju lepotu prirode. Zato ja svoje slikarsto smatram kao neku misiju koja treba da podstakne ljude na razmišljanje i da se zapitaju koje su to prave vrednosti.
Kao umetnik mlađe generacije možete se pohvaliti sa velikim brojem samostalnih izložbi od kojih neke nose naziv „Talasom ljubavi“, “ Emocija”, “ Igra”, „Unutrašnje stanje uma“. Da li je emocija ključ uspeha?
Ključ uspeha je rad. Svakog dana treba povući barem jednu liniju, tako ostajete u kontinuitetu rada. Iz rada se rađa inspiracija, da nešto novo stvorimo, nešto što nije viđeno do sada. Tako da ceo svoj život treba posvetiti umetnosti da bi umetnost to vratila kroz uspeh. Ne treba odustajati i kada uspeh ne dolazi, treba istrajati i raditi , a uspeh ce doći sam po sebi.
Verujete li u sudbinu?
Ne. Mi sami krojimo svoju sudbinu. Od rođenja svako on nas dobije neki talenat, a na nama je da li ćemo taj talenat umnožavati. Talenat je bitan ali talenat je ništa bez rada. To su stvari koje su povezane i ako to shvatimo na vreme, uspeh će biti neizbežan.
Da li u svojoj kolekciji imate sliku koja za Vas predstavlja neku vrstu Vašeg autoportreta, sliku koju jednostavno nikada ne biste otuđili?
Uglavnom sam podjednako vezan za sva svoja dela , ali naravno ima izuzetaka. Ja pre svega želim da svoju umetnost širim svetom i da moje slikarsto što više prepoznaju. Moje slike se nalaze u privatnim i javnim kolekcijama, tako da uvek mogu da posetim i vidim svoja dela.
Šta Vas pokreće? Da li i pojedinci mogu poslužiti kao inspiracija?
Naravno, pored rada mora imati i emocije koje vas vode kroz stvaralaštvo. Mene recimo pokreće ljubav. Kada sam u prijatnom emotivnom stanju, slike jednostavno izlaze iz mene, veoma jednostavno rešim kompoziciju i sklop kolorita. Tako su i nastala neka dela, recimo, “Talasom ljubavi, “Emotivni potez”. Moramo sve gledati pozitivno, sa puno ljubavi, osećanja i uvek biti optimista, kada sve to skupimo, dobićemo ključ uspeha.
Koji su najčešći motivi zastupljeni na Vašim slikama i da li postoji slika koja Vam je do sada bila najzahtevnija za rad?
Slikam prostor, prostor koji nas okružuje. Ne slikam figuraciju, i kada se pojavi na slikama, vešto je skrivam, ne zelim da sliku ubijem određenim oblicima i da tačno zadam posmatraču šta treba da vidi. Želim da slika živi, da odiše slobodom i da je svako od nas doživi na svoj nacin. To jedino možemo dočarati kada predstavljamo određena osećanja, koja su za svakog drugačija, kada predstavljamo prostor koji nas okružuje, pun ratnih emocija.
Koliko je potrebno rada i nadgradnje da bi se jedno umetničko delo smatralo završenim?
Slikam bez prethodno odrađenih skica. Počinjem sa radom na slici kada se u meni prikupi dovoljno unutrašnje energije da mogu da je prenesem kao prasak tj. trenutak ekspanzije emocija. Dosta radim na slici, veoma je teško pronaći što netipičnu kompoziciju na platnu od 3 metara bez ikakvih skica. Mnoštvo slojeva bude na slici da bih to postigao, kada to rešim onda ulazim u nove probleme na slici. Dubina, valeri, odvajam bitno od najbitnijeg, tako da ta energija izaziva vibraciju u oku, a sa druge strane moram smiriti neke površine da bi smo što više istakli najznačajniju stvar na slici, a to je strast.
Koliko radite na sebi, koliko se edukujete, a koliko Vam je praksa važna za Vaš specifičan rad?
Stalno radim na sebi, trenutno sam na doktorskim studijama u oblasti slikarstva. Umetnik mora da zna dosta stvari i da ima dosta životnog iskustva da bi sve te stvari uklopio u sliku, koja će privući pažnju širokoj publici i da ostavi trajni utisak. Moramo da znamo kako bi se ta slika uklopila u određenom prostoru, da je zamislimo, kako bi taj koncept slika uklopio u prostor koji izlaže, kako postaviti slike koje izlaže. Mora dosta da se čita, da upoznaje druge umetnike sadašnjice a i naravno kroz istoriju. Da znamo šta je sve u umetnosti prikazano i tako stvorimo neke novitete koje nisu prikazani do sada.
Kako ispunjavate Vaše slobodno vreme? Da li kao svaki mlad čovek volite izlaske i druženja sa prijateljima?
Naravno da volim izlazke, to me nekad odmara na neki način, vidim kako funkcioniše svet oko nas, i kakvo je drustvo koje nas okružuje. Tako imamo bolju sliku o trenutnom stanju društva u kojem živimo.
Bavite li se još nečim pored slikarstva?
Crtam, kada se odmaram od slikanja. Ali to je to, bavim se samo umetnošću. Zivim za umetnost i umetnost mi tako vraća kroz inspiraciju za nova dela. Volim da putujem i dosta putujem, u poslednje vreme obilazim Srbiju i upoznajem mesta na kojima nisam bio, tako dobijam inspiraciju za moje stvaralaštvo.
Na koji način Vas mogu pronaći Vaši budući klijenti i pogledati Vaše radove?
Na mom veb sajtu sam postavio dosta stvari koje su vezane za moje stvaralaštvo do sada, svakog dana postavljam nove stvari koje bi zanimalo potencionalne kupce. Moj veb sajt je www.nemanjavuckovic.com
Isto tako na insagramu sam prilično aktivan i svako dešavanje propratim, tako da publika uvek može da bude u toku, kada je nova izložba ili novo delo. Ima tu i dosta snimaka iz ateljea pa mlađi umetnici mogu pogledati proces stvaranja mojih dela. Moj instagram nalog je @art_vuckovic. Za sva dodatna pitanja i detalje o mojim delima me možete kontaktirati na meil adresu: artvuckovic@gmail.com
Želim još jednom da izrazim duboku zahvalnost na izdvojenom vremenu i ukazanom poverenju. Hvala Vam na razgovoru koji će, siguran sam, poslužiti kao inspiracija mnogim ljubiteljima umetnosti i kulture.
Hvala Vama da lepim rečima, drago mi je da smo sarađivali i uvek Vam stojim na raspolaganju. Srdačan pozdrav!
Autor intervjua: Miloš M. Simić
