Čekajući podeljen korak
Koji se nije dogodio
Misao o poslednjoj sceni
Jednog španskog filma
Kojeg smo oboje voleli na komade
Ošamarila me je jako
Jer udarac se najlakše deli.
Podnositi tebe
Jednako je odricanju sebe
Zbog lopte
Koju sa planetom lako pomešam.
Ponavljam jer želim
Da lako pustim tren
U kojem po navici
Lažno dišeš dok ubeđuješ
Jedino dete moje majke
Da na kraju svih čekanja
Biber postaje šećer
A šećer vole sva usta.
Par godina
I nekoliko ljudi kasnije
Dve osobe u kadru
Mole za svoja odsustva
Jednom nevešto
Zagrljena u montaži.
Nikada izrečene reči
Najavljuju minus
Na skali emocija
Moja ruka
Obara sećanje
Na pogled
Daleko more
Ujeda
Lica se smeju
A nijedno od njih ne zna
Da će za tačno
sedam minuta
Biti sedam minuta
Otkad te ne čekam.
N.D.
