Kada je Aznavur poslednji put pokrenuo gramofon
Sasvim obična pesma sebe je zamenila rečima:
– Mama, Etjen je nacrtao žirafu!
Taj čin nikome nije obećavao mnogo
Jer mnogo nije moguće ni reći
Ustima sveta punim dobre čokolade
A i šta bi zaista vredelo oku da vidi
Kako se on bar jednom nasmejao
Kada će sutra svakako
Da sahrani belog hrčka
Kojeg mu je doneo ujak iz Briža
Prospe mleko po portikli
Opraštajući se od majke
Možda reći da pada kiša
Jer sinovi nikada ne plaču
Sačekati prvi dan posla
Da obuje cipele
Nekog velikog broja
Zavoleti najviše sebe
Sećati se žene od sinoć
Po imenu jedne reke
Možda zaliti biljke
Ali ipak ne
Jer ih neće imati
Začešljati kosu
I pre nego što izađe
Pomilovati žirafu
Na frižideru
I dati joj
Čokoladu
Sa ukusom
Akacije
Dve decenije
Kasnije
U godini
Zmaja.
