U Dvorcu kralja Nikole, u Baru, a u organizaciji Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetmika „Nekazano“, održana je promocija knjige poezije „Mirisi pelina“, kao izdavač, autorke Slavke Masoničić Vojinović. Veče je održano pod mjerama zaštite od korona virusa.
Otvarajući veče i pozdravljajući goste Labud N. Lončar, predsjednik udruženja Nekazano zahvalio se na pomoći pri realizaciji ove večeri Srednjoj ekonomsko ugostiteljskoj školi, Školi za osnovno muzičko obrazovanje „Petar II Petrović Njegoš“, i Kulturnom centru Bar.
Učenice muzičke škole Minja Banović i Lana Milanović gostima su pokazale svoju umješnost na klaviru, na opšte zadovoljstvo publike. Učenica srednje ekonomsko ugostiteljske škole Anja Pavlović upoznala je goste sa biografijom autoke Slavke Masoničić Vojinović.
U daljem toku večeri, posle uručenja članske karte Nekazano i govoreći o stvaralaštvu autorke, Lončar je istakao njene sposobnosti i na osnovu toga riješenost udruženja “Nekazano” da bude izdavač njenog drugog i dopunjenog izdanja “Mirisi pelina”.
Prisutne je upoznao i sa dijelom recenzije na ovu knjigu koju je napisao Miroslav Mirković Nam, upokojeni pjesnik i stvaraoc iz Niša, koji na žalost nije izdržao borbu sa viusom korone. U recenziji Nam je rekao: Na vrhu vrednosnih lestvica ove pesnikinje je njen otac, kome je zahvalna kći Slavka posvetila više od par pesama, celu ovu knjigu, a preko nje osećamo i celu životnu viziju formirala je na vaspitanju koje je dobila od njega. Tu knjigu, kao i ceo svoj život, podelila je u tri ciklusa sa nazivima „Trajanje“, „Nepomirljivo različiti“ i „Kad ljubav dođe niotkuda“. Taman onako kako stoje jedno ispod drugog na ovoj lestvici, odmah ispod oca Dušana Masoničića. A gore povrh ovih nevidljivih merdevina leti Tvorac, kome se obraća uvek kada nije sigurna u svoje postupke, po nekad postiđena svojih emocija, na koje bi trebalo da bude ponosna.
Šta se nalazi iza ovako nazvanih ciklusa pesničke knjige i knjige Slavkinog života? Ciklus „Trajanje“ je posvećen rodnom kraju, zavičajna poezija koja više govori o čulnoj percepciji sveta u detinjstvu pesnikinje. Ovde sve miriše mirisima nezaborava, sve sija sjajem leta, a praznina stvorena vremenom ispunjena je sećanjima. Više živo nego nostalgično, ovo sećanje premošćava jaz vremena između „onda“ i „sada“ i kao da je sve između bio samo san. I tako se i iščezle slike polako pred nama pretvaraju u trajanje. Knjigu otvara pesma „Bez zaborava“ koja počinje stihovima:
„Tamo gde rastu pelin i devlja trava,
baš tu gde sviću biserne zore,
negde visoko nadomak zaborava
između dva brda s pogledom na more,
još uvek stoje tragovi kuće,
gomila kamenja i polomljen crep
a oko njih samo šiblje i pruće
sećanje na život što nekad beše lep.“
Slavka Masoničić Vojinović je na samo sebi svojstven način do kraja privela ovo veče u sdačnoj i prijateljskoj atmosferi ostvarujući sa publikom neposredan kontakt kroz govorenje svoje poezije a najmlađe goste, učenike nagradila je sa po jednom svojom knjigom. Na kraju je obradovala sve prisutne recitujući pjesmu na Niškom dijalektu, pjesmu posvećenu našem slavnom teniseru Novaku Đokoviću.
Gosti su bili izuzetno zadovoljni i na kraju večeri dobili su autograme uz dobivene knjige a organizator se zahvalio svojim gostima na posjeti i najavio več za sledeću nedelju novi susret i na istom mjestu.
* * *
Slavka Vojinović, rođena 24.11.1955, u Zagrebu. Diplomirala na grupi za Anglistiku Filozofskog fakulteta u Nišu. Od 1981. profesionalno se bavi prevođenjem. Pesme su joj objavljivane u Zborniku Čegarske vatre, zastupljena je u Antologiji niških pesnika, saboru pesnika Kupidonova strela. Samostalno su objavljene njene tri zbirke pesama: Mirisi pelina, čije je ovo drugo dopunjeno izdanje, u kojoj je sadržana ljubavna i zavičajna poezija, Zbirka poezije za decu „Nebo je ko vata kad se zgužva” i zbirka poezije za decu na dijalektu „Od malečko do golemo”.
Bavi se slikarstvom, oslikava lejke i kamenčiće.
