Desila se nesreća. Avion se srušio. Nema preživelih, osim pilota.
Pilot tvrdi da se ničega ne seća, osim momenta uzletanja i buđenja posle pada. Sva krivica prebačena je na tehnički kvar aviona tako da je ljudska odgovornost za nesreću bila potpuno isključena te je pilot oslobođen svake krivice.
Avion je vozio na relaciji Ljubav do destinacije Za sva vremena. Bio je pun putnika kao i prtljaga. Na tom letu zajedno su putovale Ljubav, Vera i Nada. Sa njima i snovi, čežnje, nadanja, zagrljaji, poljupci, obećanja i stisak ruke. Sve se srušilo u samo jednoj sekundi na jednom sasvim neobičnom mestu kao da je avion gledao gde će da padne. U što većoj nedođiji da bude što teže ostaviti dokaze i da nema živih svedoka.
Pilotu je to išlo u prilog. Bez griže savesti nastavio je da živi dalje izbegavajući bilo kakve odgovore na pitanja o tragediji. Nije bio kriv i prosto nije imao potrebe ni razloga da kaže ikad više bilo šta na tu temu.
Ali, zaboravio je jednu mnogo važnu stvar. Na crnu kutiju.
Onaj uređaj koji snima tehničke informacije o letu aviona kao i glas pilota za vreme leta. Crnu kutiju.
Kada se pronađe i kada se utvrde nepobitne činjenice nesreće, svim putnicima će doći spas duša i pravda će biti zadovoljena.
Svi dokazi da se unište, srce je crna kutija.
