U gustom dimu cigareta, u uglu restorana , pored kamina, preko puta mene sedeo je čovek satkan od mojih želja davno zakopanih. Na stolu flaša hercegovačkog vina, dve čaše oblikovane kao dve žene koje se svađaju koja će njemu pripasti. Na mom čoveku prelep plavi džemper od kašmira, na meni čista ljubav. Gledam oči pune mene a znam da ću ih već u sledećem momentu zasuziti. Gledam lice mog čoveka koji više nikada neće biti moj a zauvek će to ostati. Njegova ljubav prema meni je bila lepljiva za prste,osećala se i u vazduhu i mogla se zagrabiti kašikom. U meni je pucalo ono malo što ostalo je celo. U meni su se borile dve žene, ona koja je srce i ona koja je razum. Svađaju se toliko da ne mogu da čujem svoje misli. Ne mogu da dođem do reči. Da mu kažem nešto. Da mu kažem to nešto što će zauvek promeniti naše živote. Reči posle kojih niko od nas dvoje više niakad neće biti onaj isti, već dve osakaćene ljubavi. Krenem, ali ne uspevam, ni reč ni glas. On me gleda pravo u srce kao samog Anđela koji je sišao sa neba samo njega radi. Ja i jesam bila taj Anđeo ali su nam se ovog puta Bogovi drugačije dogovorili. A imali smo istog Boga, ili njegov Bog to veče nije bio i moj? Nisam uspevala razaznati razliku. Samo jedno sam znala a to je ono što znam da sam morala, svidelo se to meni ili ne. Otkinuti deo sebe, zauvek , jer tako mora za njegovo i moje dobro. Koje dobro kada je sve moje dobro sa njim i u njemu ?! Dok smo pili vino, meni se činilo kao da jedno drugom pijemo krv. A nismo, pili smo vino. I ti nikad nisi bio od onih koji bi meni pio krv. Naprotiv, ti si je menjao, ti si bio moja transfuzija. Dobrovoljni davaoc.Ista krvna grupa. Čovek moj koji ne može biti moj jer nas deli toliko toga. Mogla bih da to ne vidim, ali bih onda slagala sebe da je svet crn ili beo. A nije, uvek postoji kompromisno siva, koju mi ne bi mogli pronaći. Znam da misliš drugačije i to je normalno kada se toliko voli ali…
Nemoj biti tužan, hteo si da budem voljena žena i uspeo si u tome. Ja sam najvoljenija žena na svetu i dao si mi zadatak da nikada ne pristajem na manje od ljubavi. Pomilovao si me po kosi i rekao da Anđeli postoje ali da je retko na zemlji krilate naći i da se čuvam. Toliko si me voleo da si me pustio, kao golubicu, da odletim dalje. Negde si , verujem, duboko u sebi znao da smo nas dvoje toliko uzleteli da bi pad bio bolan.
Hvala ti, za sve. Hvala ti što smo MI uvek bili MI. Nikad neko drugi.
