Plač zatvorenih očiju. To je onaj plač kada plačeš unutar sebe. A plačeš samo so jer ta bol odvoji tečnost od soli. Zato te suze ostanu dugo u nama jer se teško rastvaraju. Dok se rastvaraju, nagrizaju sve unutar nas.
Kada plačemo očima i pravim suzama koje su potekle iz emocija, tad lučimo proteine koji su nam potrebni za zdravlje našeg vida. Ali ove slane na žive rane, ove unutrašnje…
Čim krenu, tad moraš ustati i otići.
Iz prvog pokušaja.
