Sanjala sam te noćas. Imala si gustu, kao ugarak crnu kosu.Najlepši osmeh i jamice na obrazima. Isto kao On.
Nisi mogla da spavaš pa smo se smejale celu noc.Toliko da su mi suze potekle od tvog vriskavog smeha.Bilo me je briga i za komšije koje sigurno od nas ne mogu spavati. Kao da sam uživala sebično sto osmeh moje sreće odzvanja zidovima ove, do juče, usamljene zgrade pune staraca .
U dubini duše svoje sam znala da im je drago sto se kod nas u komšiluku rodio novi život i to baš u trenutku kada je zivot krenuo napuštati jednog po jednog stanara.
Sanjala sam te noćas, princezo.
Nisi mogla da spavaš, mucčli su te zubići al si se smejala. Ista si majka. Smeješ se i kada te razdire bol. Tako sam te cele noći gledala i bila ponosna na tebe što si toliko jaka iako si još uvek suviše mala.
Sanjala sam te noćas, malena.
Toliko si ličila na njega koji je spavao raščupan pored nas dve. Ni naše glasno kikotanje ga nije moglo probuditi. Mazila si ga rukicama po licu baš onako kako sam i ja gledajući ga kako pored mene spokojno spava.
Sanjala sam te noćas, mrvice.
U snu si se zvala Božana. Ime sam ti dala kao daru Božijem.
Probudila sam se sa praznim mestom i sa moje desne i sa leve strane.
A toliko si ličila na njega, Božana. I toliko smo ti se radovali.
Daće Bog, Božana…
