Proli se strah k’o mastilo.
Posle toliko vremena
sretoh te tu, na trotoaru.
U čašu si bol mi nasuo
i načeo ranu staru.
Trenutak kada telo treperi
tako je težak, proklet.
Još uvek mi nisi vratio
onaj uzdah, iz grudi
davno otet.
Niz vene mi kliziš poput krvi,
ovlaš dodir ti nežan poput svile,
tvoj pogled me lomi i mrvi,
na dnu duše potajne želje se skrile.
Onda kradom levom rukom
desnu stisnem,
u sebi progutam prošlost
i probam da ne vrisnem.
Setih se,
za tebe sam bila igra dečija.
Koliko juče bila sam tvoja,
danas tudja, nečija.
