Dijana Uherek Stevanović rođena je 14.5.1968. godine u Garešnici, R Hrvatska. U Pakracu je završila Učiteljsku srednju školu, a onda 1986. godine dolazi u Suboticu, završava Pedagošku akademiju u Kikindi, a posle i Pedagoški fakultet u Somboru.
Provela je neko vreme u OŠ „Ivo Andrić” Bjelovac – BiH, radeći kao učiteljica, a sad je zaposlena u OŠ „Miroslav Antić” na Paliću. Živi u Subotici. Apsolvent je na Teološko katehetskom institutu u Subotici.
Pored pisanja, bavi se slikarstvom.
Uvrštena je u nekoliko zajedničkih međunarodnih zbornika: „More na dlanu”, „Valentinovo”, „Očaravanje”, „More na dlanu 2″, „Citat. rs”, „Izvan dometa“, „Život na Balkanu“, „Magija“ „Ponišavske priče“, „Almanah 2“ „Arte stih“ i drugih pedeset.
Samostalne zbirke „VANVREMENA” – izdavač Panonske niti, Srbija, „BESKRAJ“ i „NOTOVANA“, izdavač UG Hrast – Hrvatska, objavila je 2013. godine. Zbirke „BEZIMENA“, „ONA“ izdavač UG Essegg i „RATNICA SVETLOSTI“ izdavač Diogen objavila je 2014. „VANVREMENA ARTEMIDA“ objavljena je za UG Essegg 2015. i zbirka pesama „NEBO U ZUBIMA“ izdavači „Galaksija“ Niš i UBU.
Pesma „Slavonija“ je pohvaljena i uvrštena u zbornik najlepše zavičajne poezije. Na takmičenju „Pesmi u čast“, pesma „Ritam tišine“ osvojila je prvo mesto glasovima publike.
Dodeljen joj je SUBOTIČKI OSKAR POPULARNOSTI u martu 2013. godine za uspehe postignute u književnosti. Učestvovala je na takmičenju „POEZIJE GODINE„ pesnika Balkana i u prvoj sezoni 2012/ 2013. osvojila prvo mesto. Pobednik je takmičenja „Diogen“.
Dobitnik je mnogih pohvala i nagrada za rodoljubivu, misaonu, ljubavnu i socijalnu poeziju.
Radovi su joj objavljivani u mnogim elektronskim časopisima i internetskim stranicama.
Ima objavljene elektronske zbirke poezije „Nedostaješ mi ti”, „Artemida” „Drugo ja“ i zbirku u 3D varijanti.
Priređivač je „Međunarodne zbirke poezije Citat rs“, međunarodne zbirke pesama i priča za decu „Zagrli život“ – namenjenu deci oboleloj od kancera, međunarodnih zbirki poezije i proze „Goli život u umetnosti“ i „Na marginama života“.
Učesnik je mnogih međunarodnih pesničkih susreta. Bila je domaćin Međunarodne karavane poezije u organizaciji KULTURE SNOVA u Subotici.
Član je Književnog kluba „Sveti Sava“ – Subotica, Međunarodnog umetničkog udruženja „Vizija“, Internacionalne zajednice stvaralaca, Književnog kluba „Orfej“ , Književne zajednice Jugoslavije, Hrvatskog književnog društva, Književnog kluba „Čukarica“ – Beograd i drugih.
Počasni član je Književnog kluba „Duško Trifunović“ iz Kikinde i „Stenka“ Beograd. Osnivač je i predsednik Udruženja balkanskih umetnika.
NEBO U ZUBIMA
Život je sreća,
ljubav je misija,
vera je hrana,
a nada je san
iz kojeg vredi
da se probudiš
i zgrabiš ovo
nebo zubima.
Dijana & Artemida
POČETAK
Ne umem ja više da čekam,
umorile su me noći
i priče s Mesecom,
koji zauzet svojim zvezdama
tek samo klimne glavom
dajući mi znak
da na levo uho sluša.
Ne veruje ti više ni on,
a i što bi,
kao i da je bitno
u kom krilu noćas spavaš.
Vreme je ispred mene,
a ti,
ako ipak odlučiš
da me dokučiš,
moraćeš na početak
da se vratiš.
MEĐUPROSTOR ARHITEKTURA
Grumen neba
sručio se
u oku.
Telom,
širi se praznina.
Koliko treba
dana,
minuta u satu
da se istoči
da bih znala
da smo tu
u međuprostoru
arhitektura
i da nas još uvek
životnih ima.
U STIHU PREPOZNATI
Nevidljivi,
kao dve putujuće senke
lutamo metaforama
upregnuti u vreme
koje nema
investicioni fond
za nas
poslednje boeme
fanatike romantike.
Jer,
sirotinja nam se uvukla pod nokte,
i dok deremo uzajamno kožu
ne gubimo smisao za humor,
pišemo aforizme u haiko stilu,
ko zna,
možda nas neko
i u stihu
pročitane prepozna.
RAĐANJE NADOM
Želim
da ti se ko lastavica
svijem u gnezdo,
da slutnju obojimo
jagodičnim dodirima,
da disanjem kože
zaustavimo vreme.
Ne, ne čekajmo
neko novo proleće
rađajmo ptiče,
hranimo ga nadom.
OPROST
Ne bojim se iskrenosti,
jer laž je znak
ljudske poniznosti,
a Ti Stvoritelju,
putokazu naše večnosti,
oprosti meni, tvorevini
ove gorde grešnosti.
I BEZ NAS DOGOĐENO
Nisam te zavolela,
tih dana
zbog reči voleti.
Trebao si mi
i sad mi trebaš
kako bih lakše
mogla razumeti,
ovo jutro,
koje mi tek dolazi,
kao i sva ona
koja smo potrošli
čekajući da nam se nešto
i bez nas dogodi.
NITI BISERA U ZBIRCI “NEBO U ZUBIMA“
Dijana Uherek Stevanović vodi nas kroz lavirint reči, osećanja, misli… Čitajući njene pesme ne možemo ostati ravnodušni, posebno danas, kada je bitan samo lik i kad duša gubi smisao pred silikonskom dolinom misli.
Dijana je pesnikinja velikog potencijala. Zapisan stih ove pesnikinje ne može ostati bez odjeka. Tumara ona po egu i time pokazuje da vlada sobom, iako nekad to ne deluje tako, rečima pokušava objasniti i sebi i nama zašto nešto jeste i zašto nešto ipak nije.
Žena u njoj je žena s manama, vrlinama, ona voli, plače, žudi, smeje se, tuguje i sve to ne krije. Sve ona razume, jer to je život. Postavlja Dijana i pitanja i sebi i nama koji je čitamo, otkriva svoju suštinu ali i nas.
„Ne, ne plačem,
krik tišine lomim u sebi
i osećam, on putuje,
mašem mu osmehom.“
Poigrava se autorka emocijama, terajući nas na razmišljanje. Bavi se ona i zakonom postojanja, i poslednjim boemima, fanaticima i zna, da za današnji opstanak neophodan je humor na sopstveni račun. Nadu, ipak hrani… Zna ona da je čovek, ljubav, prijatelj, potreban da bi se lakše dočekalo ono sutra, ali lakše prebrodilo i ono juče.
„Umorilo me ovo
psihohaotično dokazivanje,
a i glas mi postaje nejak
za dovikivanje.“
Pesnikinja zna da na mnoga pitanja nema odgovora i ne očekuje ih. Samo evidentira. Nasuka se ona na neku stenu, kao i svi mi, ali u njoj stanuje kosmos, ljubav koji joj pomažu na putu povratka.
„Život se rađa
i kad nema razloga
za svako sutra.“
Umori se ona raznim besmislima, ali probuđena beskonačnost u njoj, u samoći duše, iznedrili su stihove koji ulaze u naša srca i pamćenje.
Poezija je trag putovanja u sebe, za susret sa svojim bićem, onim drugim, koji zna put jezika i sveta i koji se putem ljubavi oglašava kao vatra iz koje niču stihovi.
Osvrće se pesnikinja na pređeni put i potvrđuje da je avantura življenja i stvaranja izazov u kome strasno istrajava, dajući nam na uvid svoju liriku kao jedinstveno iskustvo.
Život sam po sebi, ne bi bio tako dragocen, da iz njega ne niču duhovna snaga koja se pretače u tekst, kao neporecivoj snazi postojanja. Reč je izraz predavanja trajanju.
Dijani Uherek Stevanović želim dugo trajanje.
Beograd, 26.08.2014. Vladanka Cvetković
Recenzija pjesničkog teksta – Dijane Uherek Stevanović – Nebo u zubima –
Poezija koju piše Dijana Uherek Stevanoić na najbolji način potvrđuje konstataciju Oktavia Paza da je poezija pomirenje: mašta otjelotvorena u jednom „sada“ bez datuma. Doduše ova konstatacija zvučat će možda čudno jer gotovo da nema ni jedne pjesme u ovoj zbirci koja na izvjestan način ne korespondira upravo s određenim danom mišlju ili ciljem za događajem. No, upravo ovo upućivanje da su povodi pjesme određena životna zbivanja, samu pjesmu koja je nastala kao rezultat zbivanja, predstavlja ujedno i njihovo oslikavanje boje duše.
Na taj način poezija – Dijane Uherek Stevanović – svjedoči o mogućem ( pozitivnom ) doprinosu poezije ustanovljenju njene životne misaone doktrine. Treba samo znati osluškivati njenu nježnost i iskrenost jer bi to mogli biti glasovi novog, drugačijeg vremena., vremena koje će se zasnivati na kristalno jasnim, nježnim i iskrenim slogovima.
Time više što se još jedared pokazuje da je u poeziji najbolje uvijek ono što je izvan svih trendoa.
Poželimo uspješan put njoj kao autoru i njezinom djelu. A to je doista dovoljno da pjesnikinji pružimo ruku čestitanja!
knjiženik MILENKO ĆORIĆ MIKA
Osijek, 27.8.2014.
OSVRT NA KNJIGU „NEBO U ZUBIMA“ DIJANE UHEREK STEVANOVIĆ
U novoj zbirci „Nebo u zubima“ Dijana Uherek Stevanović istražuje svoju okolinu, bližu i dalju, ljubav, društvo, vrijeme i pjesnikovanje. Istražuje Dijana SEBE na najbolji pjesnički način koji samo na Dijanu liči.
Prepoznajemo pjesnički rukopis Dijane Uherek Strevanović i radujemo se svakom stihu kojim otkriva vječne istine skrivene u samoj sebi. „Boemi fanatike romantike“ prepoznaju istinski put umjetnosti i osjećanja kojima nas autorica vodi.
Zaista ova zbirka je najbolje opisana riječima pjesnikinje same u pjesmi oprost:
„Ne bojim se iskrenosti,
jer laž je znak
ljudske poniznosti,
a Ti Stvoritelju,
putokazu naše večnosti,
oprosti meni, tvorevini
ove gorde grešnosti
Zar ne misliš
da je vreme
da čuješ glasove
u sebi?“
Uvjeren sam da će i nova zbirka Dijane Uherek Stevanović naći put do srca svih onih koji vole iskrenu, nadasve ispovjednu poeziju. Naći ćemo se mi čitatelji „osmijehom dotaknuti“ i zahvalni što je svoje srce podijelila s nama.
Nihad Mešić River, Tuzla, 26.8.2014.
