Mikica Zdravković rođen je 1974. godine u Kragujevcu, gde je proveo svoj životni i radni vek.
Kao dete grada, ili “čaršijaner” kako je on to voleo da kaže, nepretenciozno i nekako spontano, još u svojim ranim mladalačkim danima je ušao u tokove urbanih dešavanja i vrlo brzo postao saradnik i radnik institucija koje se bave organizacijom kuturnih događaja.
Sve ovo će ga pretvoriti u jedno od najprepoznatljivih odgovornih lica kragujevačkog Doma omladine u Kragujevcu kao i u jednog od osnivača i organizatora, po mnogima, najboljeg festivala u zemlji – Arsenal Festa; samim tim i u hodajuću znamenitost čitavog grada, jer malo je ljudi koji su Kragujavac zadužili na način svojstven samo Mikici.
U prethodne dve decenije, gotovo da ne postoji događaj, bilo da je u pitanju koncert, izložba, književno veče ili festival održan u Kragujevcu iza koga u velikoj meri nije stajao baš on.
U svoj grad je doveo stotine umetnika i izvođača iz sveta muzičke industrije čitavog regiona. Bilo u duhu istraživanja i ostajanja u modernim tokovima, bilo svirajući sa svojim bendovima “Čovek bez sluha” i “Vesele osamdesete” i on je posećivao mnoga mesta širom teritorije bivše Jugoslavije i postao najpoznatiji ambasador muzike i kulture svog rodnog grada.
Iz zagrljaja svih koji su ga voleli i poštovali zauvek je otrgnut 27. novembra 2020. godine.
Broj ljudi koji su iskreno žalili njegov prerani odlazak ne može da se navede jer je ogroman i neizreciv.
To sve one koji ga nisu lično poznavali dovodi do pitanja da li je on bio samo dobar organizator lepih stvari, uzoran građanin, patriota, zaljubljenik u muziku, najbolji vođa svojih bendova i kvalitetan saradnik.
Odgovor je: ne. Mikica je bio daleko više od toga.
Bio je veliki drug svojim drugovima, veliki prijatelj svakome ko je nudio prijateljstvo, velika pomoć onima koji su je tražili, veliki sin i veliki otac svoje porodice.
Njegova sposobnost da polupraznu čašu posmatra kao polupunu, da u mraku pronađe snop svetla i u ćorsokaku prepozna šansu – graničila se sa natprirodnim.
Empatija i briga, isto tako simpatija i radost zbog drugih bio bi Mikica u jednoj rečenici.
Ono po čemu će ostati najviše zapamćen je njegov iskreni osmeh, bilo da rešava nerešivo ili se raduje svojoj, tuđoj ili zajedničkoj – manjoj ili većoj pobedi.
Godinu dana od kada ga nema, jednim skromnim gestom okupljeni smo u nameri da sačuvamo sećanje i uspomenu na Mikicu Zdravkovića.
Pod pokroviteljstvom Doma omladine Kragujevac i udruženja Arsenal fest, grupa prijatelja i kolega iz kragujevačke rok scene, udružila se da njemu u čast uradi obradu pesme “Nebeski bend” koja u sebi nosi ogromnu poruku i simboliku, a koja spada u najpoznatije pesme grupe ,,Čovek bez sluha” koji je Mikica uspešno i sa velikom ljubavlju predvodio.
