Nema noći a da mi ne fališ
Kad na nebu upali se luna,
Sa osmehom srce mi upališ
Ko sa pesmom na tamburi struna.
Čim se setim tuga dušu skoli,
Od samoće nema gore kazne,
Znam da volim, a voljenje boli,
Hvatam senu, a ruke mi prazne.
Prohujaše dani naši
I odoše kroz ševare,
Umuknite tamburaši
Ne svirajte pesme stare.
Ne vraćajte uspomene,
Ne udrite stihovima,
Kada nije pored mene
Ne treba mi u snovima.
Nema dana, a da pust mi nije,
Tražim svetlo u zgasnuloj priči,
Malo sunce dušu obavije
Kad sretnem neku što ti sliči.
Čim je vidim onda tužan shvatim
Da ne ideš iz srca i sluha,
Pružam ruke senu da uhvatim,
Al’ ne mogu uhvatiti duha.
Prohujaše dani naši
I odoše kroz ševare,
Umuknite tamburaši
Ne svirajte pesme stare.
Ne vraćajte uspomene,
Ne udrite stihovima,
Kada nije pored mene
Ne treba mi u snovima.
