Plivam u vatri.
Žarom umivam lice.
Oštra se vrelina zari
U utrobu. U srce.
Da li smo postali zaboravni
Ili nam se samo čini
Da nekad davno dani
Nisu bili zaronjeni
Ovoliko u vrelini?
Nataša Stanić: Vreli talasi
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Nataša Stanić
Rođena u Trebinju, čitavo stoleće posle velikog pesnika Dučića, i nastavlja da korača stazama stihova, dok šušte jablanovi. Piše poeziju i prozu. Član Udruženja Književnika Srpske, ali pošto se bavi i glumom, srećna je što je primljena zajedno sa slavnim Kusturicom. Ne voli da govori o sebi, to prepušta svojim delima. Nikad se ne predaje i nikad ne odustaje... Voli umetnost i sport. Prašta ljudima i veruje u Boga.
