Od nemila do nedraga,
Od Scile do Haribde,
Sva mi potonuše blaga
Ali mi suzu niko ne vide…
A ko bi je mogao videti,
Kad sam je skrila
U sebi, duboko?
Nikad je nisam pustila…
Ne vide mi je čak ni oko,
Samo duša, bolna bez slobode,
I Ti, Gospode!
Jedini, što čuješ jecaj srca
I bolnu dušu što sa suzom grca,
Pomiluj me…