1.
Ponekad samo, vrlo retko,
Između krika i ilovače,
Zastanem kao da udari me neko
I pitam slike te šta znače
Raj (i)li pakao –
Ima li između još nešto?!
Možda bi gorko zaplakao
Pa osmehom tugu sakrio vešto
Čoveče, dug je put
I ti to dobro znaš.
Ne vredi ti ništa što si ljut
Jer život i smrt su daj šta daš!
2.
Tišina umire na dlanu
Između sudbine i smrti
Živa suza kanu
Bože, smiluj se Ti,
Dok privijaju mi so na ranu,
I meni i dželatima mojim,
Jer na koju god da odem stranu
Samo sa Tvojim imenom postojim.
Jer šta sam i ko sam ja?
Ništa od svega nego grumen praha
Kap Tvog beskraja
Do potonjeg moga daha.
