Po projektnom zadatku, Dejan ima obavezu da do maja 2020. izgradi „nano satelit“ o svom trošku, koji će krajem istog meseca Nasa, lansirati u zemljinu orbitu.
Osnovac Dejan Lukić, od svoje pete godine samostalno radi na kompjuteru. Sve je počelo od video igrica. Interesovanje za informatiku, fiziku i astronomiju probudili su mu majka i deda. Najdrže knjige su mu o radu i patentima Tomasa Edisona i Nikole Tesle. Projekat nano satelita, nova je dimenzija u njegovom mladom životu.
– Radi se o komunikacionom satetlitu, u niskoj zemljinoj orbiti. On je kjubset veličine, 10h10h10 centimetara. Napaja se pomoću solarnih panela. Odatle se pune baterije. On komunicira sa drugim satelitima u višoj orbiti. I te podatke vraća nazad na zemlju, kroz te druge satelite – rekao je Lukić.
Kada je prošao na izboru od 706 kandidata, situacija je postala ozbiljna.
– Pa imao sam naravno malo sumnje, ali pored negativnih misli, imaju i one dobre.
Pa bilo je 706 učesnika, a 36 je izabrano u dalji ciklus za lansiranje – rekao je Lukić.
Kada je u kući rekao da će na Nasin konrus, prijaviti projekat „Nano satelita“, nisu ga ozbiljno shvatali.
– Јesmo na slatkim mukama, što se tiče finansija. Malo većim mukama. Dosta je narod pogrešno shvatio. Da je sve platila NASA. NASA je platila licencu, ali nije platila izradu samog satetlita. To je na nama – istakla je majka Dijana Ždranja.
Dejan živi s majkom, bakom i dedom Milenkom Ždranjom, koji je inače diplomirani inženjer elektortehnike. Svi imaju novi izazov.
– Morate taj satelit dignuti na 500 kilometara visine. To će raditi američka raketa flakon, kao sekundarni teret. Ne samo to, već i od ostalih kandidata i taj satelit, mora orbitirati oko planete određenom brzinom. Brzina je jako velika, oko kilometar u sekundi – dodaje Lukin deda Milenko Ždranja.
Izvor: srbijadanas.com
